Tako blizu, tako čaroban: Klagenfurt

Zvanično ime ovog grada glasi Klagenfurt am Wörthersee, to jest, Klagenfurt na Vrpskom jezeru, na slovenačkom, Celovec ob Vrbskem jezeru, dok se na italijanskom naziva Klanforte ili Klanfurt. Šesti po veličini u Austriji, Klagenfurt je prestonica oblasti Koruška a nalazi se na istočnom kraju Vrpskog, tj. jezera Vorterze i leži na reci Glan. Grad je okružen planinama i nalazi se na samom jugu Austrije, u blizini slovenačke i italijanske granice. Zanimljivo je da je ime Klagenfurt u bukvalnom prevodu znači otprilike tužni ili plačni gaz ili plićak na reci, te neki smatraju da je ovaj naziv vezan za verovanje da su te plačljive ženske aveti živele u obližnjim vodama i močvarama. Takođe, veruje se da je naziv Celovec verovatno vezan za ženski lik iz slovenske mitologije – Cvilju. Jedna od novijih teorija, međutim, kaže da staroslovensko cvijovec potiče od italijanskog l’aquiliu, što znači mesto na vodi.

Legenda kaže da je ovaj grad nastao tako što su hrabri ljudi ubili čudovište Lindwurm, zmaja koji je živeo u močvarama oko jezera i proždirao device. Ova legendarna zver i njeni bliski rođaci prisutni su i u germanskoj, engleskoj, danskoj, švedskoj i norveškoj mitologiji, a Lindwurm je na glavnom trgu u Klagenfurtu ovekovečen postavljanjem renesansnog spomenika teškog šest tona 1593. godine, dok je pedesetak godina kasnije ispred zmaja dodata i figura diva koji ga je ubio. Na istom trgu, Neuer Platz, nalazi se i spomenik Mariji Tereziji iz 1764, koji se smatra njenim najstarijim spomenikom u Austriji. Trg je sa svih strana okružen zgradama iz šesnaestog i sedamnaestog veka, među kojima dominira Rathaus – Gradska kuća. Desno od ovog trga nalazi se spomenik nemačkom plemiću i koruškom vojvodi Španhajmu, osnivaču Klagenfurta koji je živeo u dvanaestom veku, dok se nedaleko od njega nalazi simpatični spomenik, figura patuljka Wörthersee Mandl. Reč je o još jednom legendarnom liku vezanom za istoriju ovog kraja i nastanak Vorterze ili

Vrpskog jezera. Prema ovoj priči, na mestu današnjeg jezera nekada se nalazio bogati trgovački grad. Međutim, među njegovim stanovnicima zavladala je ogromna pohlepa i potpuno su zaboravili na Boga. Jedne godine za Božić, okupili su se na velikoj gozbi. Crkvena zvona pozivala su na božićnu službu, ali niko se nije odazvao. Odjednom su se vrata svečane dvorane otvorila i na njima se pojavio čovečuljak s bradom koji je upozorio građane da, ako žele da žive, treba da odu u crkvu. Svi su mu se smejali i on je otišao, ali se u ponoć opet pojavio s burencetom pod rukom. Još jednom je opomenuo sve prisutne da odu u crkvu, ali se oni ni ovog puta nisu obazirali na njegove reči. Tada je on, otvorivši burence iz kojeg je pokuljala voda, potopio čitav taj grešni grad i umesto njega ostalo je samo jezero.  

Čak i bez ovih bajkovitih legendi, istorija Klagenfurta živopisna je i burna. U narednim vekovima grad je pretrpeo požare, zemljotrese i najezde skakavaca kao i napade otomanske a kasnije i Napoleonove vojske. Posle velikog požara koji ga je bezmalo uništio grad je obnovljen prema planovima poznatog italijanskog arhitekte Dominika del’Alija, dok je velika pobeda nad turskom vojskom ovekovečena dodavanjem krsta iznad polumeseca na stubu Svetog trojstva na trgu Alter plac 1683. godine. U devetnaestom veku Klagenfurt postaje važan kulturni centar slovenačkog življa u kojem se štampaju i slovenačke novine, kao što je Slovenskih glasnik.

U Prvom svetskom ratu Klagenfurt je okupirala vojska Kraljevine Srba, Hrvata i Slovenaca, međutim, stanovništvo se većinom od 59-41 izjasnilo za ostanak u Austrougarskoj, nakon čega se vojska Srba, Hrvata i Slovenaca povukla. Sve ovo može se pročitati na trgu ispred još jedne upečatljive gradske znamenitosti, palate Landhaushof, u kojoj se danas nalazi i prvoklasan i ne tako skup restoran.

Nova mogućnost da Klagenfurt postane deo Jugoslavije pojavila se ponovo na kraju Drugog svetskog rata. Osmoga maja 1945. grad su okupirale engleske trupe, dok su se Nemci predali. Tri sata kasnije vozom je u grad stigla grupa partizana i takođe ušla u grad, ustanovivši svoju Komanda Staba za Koroška pod komandom majora Egona Remeca. Pričalo se da je tom prilikom došlo i do sukoba jugoslovenskih i britanskih snaga na današnjem Neuer Platzu, koji je od 1938. bio preimenovan u Adolf Hitler Platz, ali to je verovatno ipak samo urbana legenda. U svakom slučaju, jugoslovenska vojska se nešto kasnije povukla iz grada, dok je britanska okupacija formalno potrajala do 1955. godine, od kada je Klagenfurt deo Austrije i glavni grad oblasti Koruška.

Pored navedenih znamenitosti, svakako još treba spomenuti i brojne atrakcije u blizini grada među kojima se izdvaja Minimundus, park sa minijaturnim kopijama najpoznatijih svetskih građevina, koji se nalazi izvan Klagenfurta, na putu do Vrpskog jezera. U samom Klagenfurtu kao i u okolini mnogo je lepih restorana, terasa kafea, prodavnica i knjižara.

Iako se po popularnosti ne može meriti sa turističkim mekama Austrije poput Halštata, Beča, Salcburga, i poznatih austrijskih jezera, Klagenfurt putnicima nudi mnoštvo znamenitosti, prelepu prirodu i zanimljivu okolinu, bogatu gastronomsku ponudu i dobar šoping. To što nije često preplavljen turistima jeste još jedna velika prednost ovog mirnog i prelepog grada. S obzirom da je nam je uz sve to i vrlo blizu, nemojte propustiti priliku da ga posetite.

Pratite nas na Fejsbuk stranici Putoholičarske priče / Travelholic Tales i na instagram nalogu Aleksandrina stranica.

Kome smeta Aleksandra Čabraja

Ja sam Aleksandra Čabraja, narodni poslanik u Skupštini Republike Srbije i književni prevodilac sa više stotina objavljenih dela. Pet godina imala sam lični Fejsbuk profil na kojem sam, zajedno sa dve stranice koje vodim, imala preko pet hiljada pratilaca. Sve to nestalo je u jednom trenutku juče kada mi je profil bez ikakvog obrazloženja onemogućen i izbrisan iako za tih pet godina na njemu nikada nisam objavila nijednu ružnu reč, nijednu neistinitu pa čak ni poluistinitu informaciju.

 Kako se to desilo? Veoma jednostavno. U jednom trenutku Fejsbuk mi je, navodno zbog bezbednosne provere, zatražio moju ličnu fotografiju koju sam odmah poslala. Nakon toga, jednostavno više nisam mogla da se ulogujem na svoj profil ni sa računara, ni sa telefona. Što je najgore, istovremeno sam izbačena i sa aplikacije messenger kao i naravno onemogućena da pristupim stranicama koje vodim.

Želim još jednom da naglasim da nikada nisam objavila nijednu jedinu ružnu reč a kamo li neistinitu informaciju. Za razliku od brojnih kolega i koleginica političara nikada se nisam "hvalila" svojom ugroženošću, pa ipak sam ućutkana onako kako niko od njih nikada nije. 

Mislim da jednostavno nije normalno da se ovako nešto dogodi jednom korisniku koji ima profil pod svojim punim imenom i prezimenom i sa svojom fotografijom i koji NIKADA nije prekršio pravila Fejsbuka, a kamo li jednom narodnom poslaniku. Brojne moje kolege žale se da im je onemogućen pristup medijima, iako su svakodnevno u njima. Ja sam u medijima prisutna daleko manje, ali ipak očigledno predstavljam toliku smetnju da je bilo neophodno blokirati i moj lični profil.
Molim vas da ovaj post šerujete, jer je to jedini način da se čuje istina!