Brašov - od Drakule do Staljina

Jesen je pravo vreme za putovanja po evropskim gradovima, a poslednju noć oktobra ili Noć veštica mnogi rado proslavljaju na tradicionalnom maskenbalu inspirisanom jednim od najslavnijih likova iz horor priča – vampirom Drakulom. Ovaj maskenbal održava se u srednjovekovnom zamku Bran u malom istoimenom selu, a u neposrednoj blizini prestonice Transilvanije, Brašova. Ako odlučite da otputujete u ovom pravcu, šta možete da očekujete od ovog lepog rumunskog grada?

Iako je marketinški vešto iskoristio priču o najpopularnijem vampiru, Brašov je mnogo više od „Drakulinog grada“. Smešten je u samom središtu današnje Rumunije, u Transilvanijskim Alpima, sa oko 250.000 stanovnika a poreklo njegovog današnjeg naziva nije sasvim jasno. Nemački naziv Kronstadt znači „Krunski grad“, što se ogleda i na grbu grada kao i u srednjovekovnom latinskom nazivu Corona. Reč Brašov možda potiče od reči „barasu“ iz pečenjeskog jezika –  Pečenjezi ili Pečenezi bili su polunomadski narod Centralne Azije, asimiliran tokom srednjeg veka, a njihov jezik pripadao je grupi turskih jezika. Zanimljivo je takođe da nastavak -ov verovatno potiče iz slovenskih jezika. Mnogi smatraju da je ime grada poteklo do tvrđave Brašovia na planini Tampa južno od Brašova. U svakom slučaju, prvo spominjanje ovog naziva zabeleženo je u dokumentu iz 1252. godine kao „Terra Saxonum de Barasu“ (Saksonska zemlja Barasu). Međutim, svakako treba napomenuti i to da je tokom komunističkog razdoblja, pedesetih godina dvadesetog veka, ovaj grad nazivan Orasul Stalin – Staljinov grad, ili Staljingrad.

Transilvanijski Saksonci su u Brašovu podigli kuće i crkve u nemačkom stilu,

koji je u arhitekturi starog jezgra grada očigledan i danas. Nemci su dugo činili veliki deo gradskog stanovništva. Najpoznatija građevina u Brašovu Biserica Negra – Crna crkva, najveća gotska crkva između Carigrada i Beča, i danas služi liturgiji nemačkih luterana kojih još uvek ima u Brašovu. Izgrađena je između 1383. i 1480. godine, a današnje ime je dobila posle požara iz 1689. u kojem je nagorela i dobila današnju, crnu boju. Ulazak u ovu crkvu se naplaćuje. Besplatno, međutim, možete ući u još jednu prelepu gradsku crkvu koja se nalazi nešto dalje od centra, a to je Crkva Svetog Nikole iz četrnaestog veka. Iako je Crna crkva najpoznatija crkva u Brašovu, mnogi smatraju da je Crkva Svetog Nikole lepša. Kad je reč o crkvama u Brašovu, kojih naravno ima mnogo, treba svakako spomenuti da u ovom gradu postoje i dve sinagoge, obe izgrađene na početku dvadesetog veka. Centar Brašova divno je očuvan sa prelepim trgom Piata Sfatului, na kojem se nalazi i Gradska većnica i toranj sa satom koja je u srednjem veku služila i kao osmatračnica. Prema legendi o čarobnom frulašu, deca koja su krenula za frulašem završila su upravo na ovom trgu. Pored ovog trga, u gradu svakako treba obići i poznatu ulicu Strada Sforii, za koju kažu da je najuža u Evropi, zatim, Katarininu kapiju izgrađenu sredinom šesnaestog veka koja je služila u odbrambene svrhe, stare gradske zidine, Tkački bastion, brojne muzeje i spomenike čiji je spisak veoma dug, a prilikom obilaska Brašova svakako ne treba zanemariti ni mnoštvo restorana sa specijalitetima izvanredne rumunske kuhinje i dobrom ponudom vina. Restorani su izvanredno raznovrsni i maštoviti, od „Drakulinog podruma“, u kojem možete probati specijalitete inspirisane pričom o poznatom vampiru do restorana-biblioteke i brojnih drugih izuzetno maštovito osmišljenih restorana. Ipak, pošto većina ovih restorana radi negde do 22 ili 23 časa, ako ste noćna ptica ili u centru grada tražite dobro mesto za kasniju večeru, korisno je znati da se u samom centru grada jedino u Dinovom pabu u glavnoj ulici hrana služi i do dva ujutru, a u suterenu ovog irskog paba takođe možete uživati i u živoj muzici. 

Hoteli u Brašovu su izuzetno zanimljivi i prilagođeni bukvalno svakom ukusu i džepu. Šta god da volite – moderne i luksuzne hotele sa spa centrima, renovirane stare zgrade sa autentičnim starinskim nameštajem ili moderan, jednostavan i sveden smeštaj – Brašov nudi sve i to često po vrlo povoljnim i pristupačnim cenama.  

Ako se pak zaputite izvan centra grada, moći ćete da uživate u čuvenim znamenitostima u neposrednoj okolini, Crnom i Belom tornju i tvrđavi Brašovia na planini Tampa u neposrednoj blizini grada, na koju se možete popeti žičarom i odakle se pruža divan pogled na panoramu Brašova. Nešto dalje tu su i zabavni park i poznati ski centar Pojana Brašov, a ako se odlučite za izlet u okolini Brašova, možete obići i kraljevski dvorac Peleš ili čuveni srednjovekovni dvorac Bran. Iako je neizvesno da li je istorijski Drakula – Vlad Cepeš ikada boravio u zamku Bran, veoma je verovatno da je ovaj dvorac Bramu Stokeru predstavljao inspiraciju za dom vampira Drakule, a više o tome možete pročitati ovde. U ovom zamku se svake godine Noć veštica proslavlja već pomenutim tradicionalnim maskenbalom. Za neke će to biti razlog da se baš tada zapute u Bran, ali ako ne volite gužvu, svakako bi bilo bolje da Bran, pa i Brašov, obilazite nekog drugog dana. U svakom slučaju, iz Brašova možete veoma brzo stići do ovog divno očuvanog srednjovekovnog zamka u kojem je odrasla i jugoslovenska kraljica Marija, a budući da se nalazi u samom geografskom središtu zemlje, Brašov vam takođe može poslužiti i kao odlična baza za obilazak mnogih drugih gradova u Transilvaniji i Rumuniji.

Sve o svemu, o bogatoj istoriji i zanimljivostima Brašova lako bi se mogla

napisati čitava knjiga. Jedna poseta verovatno neće biti dovoljna da obiđete sve znamenitosti Brašova i da uživate u svim njegovim lepotama. Bilo da ga posetite za Noć veštica, ili u bilo koje drugo doba godine, lepota ovog čudesnog i tajanstvenog grada sigurno će vam ostati u pamćenju i nadahnuti vas da ga uvek iznova istražujete.

Više priča o putovanjima i korisnih saveta potražite na Fejsbuk stranici Putoholičarske priče / Travelholic Tales i na instagram nalogu Aleksandrina stranica.