Bran - Drakulin zamak ili kraljevski dvor?

Unutrašnjost zamka Bran

Najveću rumunsku turističku atrakciju, zamak Bran, poznat kao „Drakulin zamak“, svakodnevno opseda na hiljade turista. Uprkos tome što je ovo srednjovekovno zdanje izuzetno dobro očuvano i u izvanrednom stanju, često se mogu čuti kritike na račun nekih dekoracija u stilu „strave i užasa“ u ovom zamku koje mnogi smatraju kičerajskim, a još češće se ističe da zamak Bran nije „pravi“ Drakulin zamak jer je Vlad Drakula, zvani Vlad Cepeš, rumunski knez iz petnaestog veka, zapravo živeo i vladao u danas razrušenom zamku Pojenari, dok je zamak Bran samo posedovao, budući da ga stekao nasleđem i, najverovatnije, izvesno vreme bio zatočen u njemu.

Da li je Bran zaista Drakulin zamak? Odgovor na ovo pitanje pre svega zavisi od toga o kom Drakuli pričamo: da li o pomenutoj istorijskoj ličnosti, ili pak o grofu Drakuli, glavnom liku čuvenog istoimenog romana Brama Stokera.

Mada se na prvi pogled može učiniti da je reč o istoj ličnosti, zapravo nije tako. Pre svega, grof Drakula iz romana Brama Stokera veoma je neodređeno zasnovan na istorijskom liku Vlada Drakule. Podaci koji se u romanu iznose o njemu, ne poklapaju se sa podacima o istorijskom Vladu Drakuli. Glavna sličnost između ova dva lika je, naravno, pre svega u imenu a zatim i u okruženju, međutim, ona ne ide mnogo dalje od toga. Kada je o imenu reč, u uvodu svog romana Vlad, K. K. Hamfriz u prevodu Nenada Dropulića, kaže:

„Za vreme ljute zime 1431. u gradu Sigišoari, rodio se drugi sin Vlada Drakula, transilvanskog vojvode (vojskovođe). Kršten je kao Vlad i, kao i njegov stariji brat, dobio je prezime Drakul-a, što znači sin Drakulov.

U jeziku zvanom ’limba romana’, kojim su govorili, ’Drakul’ znači ’zmaj’ ili ’đavo’. Prema tome, Vlad Drakula bio je ’sin đavolov’.“

Lik Vlada Drakula iz Hamfrizovog romana mogli bismo u velikoj meri poistovetiti sa stvarnim Drakulom, jer je reč o istorijskom romanu, ali iako je ista istorijska ličnost očigledno nadahnula i Stokerovog grofa Drakulu, vampir Drakula je, naravno u potpunosti izmišljen lik.  

Ilustracija iz Bonerove knjige

Što se tiče okruženja, odnosno samog zamka u kojem je Drakula živeo, tu je istina i veza između stvarnog i izmišljenog još zanimljivija. S obzirom da nikada nije boravio u Rumuniji, Bram Stoker je svoje znanje o ovoj zemlji crpeo pre svega, iz literature. Najvažnija knjiga koju je pri tom najverovatnije koristio bila je delo putopisca, pesnika i prevodioca Čarlsa Bonera – Transylvania, its Products and People. U ovoj knjizi nalazi se crtež zamka Törzburg – odnosno, Bran. S obzirom da je zamak grofa Drakule koji Stoker opisuje u romanu sličan ovom crtežu, a da drugi sličan zamak u Rumuniji ne postoji, veoma je razumno pretpostaviti da je upravo Törzburg, to jest Bran, inspirisao Brama Stokera da opiše dvorac grofa Drakule.

Tajni prolaz koji vodi direktno od prvog do trećeg sprata

Zamak Bran, koji se nalazi tridesetak kilometara od Brašova, prvobitno je nastao kao utvrđenje tevtonskih vitezova još početkom trinaestog veka. Prvi put se spominje u pisanim izvorima krajem četrnaestog veka, kada je ugarski kralj Lajoš I Anžujski dozvolio Saksoncima iz Brašova da tu podignu tvrđavu. Utvrđenje je tokom svoje duge istorije više puta menjalo vlasnike, a početkom dvadesetog veka ovaj zamak bio je rezidencija rumunske kraljevske porodice i omiljeno boravište kraljice Marije od Edinburga. Tako je izvesno vreme u njemu živela i njena kćerka, buduća kraljica Jugoslavije, Marija Karađorđević. Posle proterivanja kraljevske porodice

zamak je prešao u ruke komunističke vlasti i ubrzo je zatvoren, ali je uprkos tome savršeno očuvan. Početkom ovog veka rumunska vlada vratila je Bran restitucijom svojoj kraljevskoj porodici, a 2009. godine upravljanje zamkom i zvanično je povereno nadvojvodi Dominiku i njegovim sestrama, koji su ga iste godine otvorili kao prvi privatni muzej u Rumuniji, tom prilikom predstavivši i strategiju za pretvaranje Brana u najznačajniji turistički centar zemlje.

Ovaj plan pokazao se kao izuzetno uspešan. Danas je Bran najveći privatni muzej i najpoznatiji turistički centar zemlje koji Rumuniji donosi ogromne prihode a u njemu se, osim prigodnih izložbi i događaja, nalaze postavke umetničkih predmeta, narodne radinosti i nameštaja kraljice Marije od Edinburga, koja je u prvoj polovini dvadesetog veka ovde živela sa mužem, kraljem Ferdinandom I. U podnožju zamka se na tezgama tokom cele godine održava vašar tradicionalne rumunske narodne radinosti i naravno, nudi obilje raznovrsnih etno i „vampirskih“ suvenira, sa motivima Brana, Rumunije i Drakule. S obzirom na to da je zamak poznat kao „Drakulin“, i da je očigledno bio inspiracija Stokeru za stvaranje priče o Drakuli, a da je upravo ta priča presudno doprinela popularnosti ove destinacije, potpuno je razumljivo da je mitski grof Drakula glavna tema ovog zamka. Uostalom, sve je to turizam, te „vampiri“ u zamku i na suvenirima nisu ništa veći kičeraj od Julijine statue u Veroni i brojnih sličnih znamenitosti širom sveta. Ulaznica za ovaj zamak-muzej iznosi 40 lea, što odgovara vrednosti od približno 9 evra, a uprkos kontroverzama vezanim za sam Bran, kneza Vlada i grofa Drakulu, ili možda baš zbog njih, ova prvorazredna turistička atrakcija svakodnevno privlači i oduševljava stotine i hiljade turista iz celog sveta. 

Više priča o putovanjima i korisnih saveta potražite na Fejsbuk stranici Putoholičarske priče / Travelholic Tales i na instagram nalogu Aleksandrina stranica.