Romantični Sorento - Ljubavna pesma za gradonačelnika

U žestokoj konkurenciji najlepših gradova Italije, Sorento bi svakako morao biti negde u samom vrhu. Ovaj grad na obali Tirenskog mora, tridesetak kilometara južno od Napulja, sa samo 17.000 stanovnika, već vekovima važi za pravi biser čuvene Amalfitske obale. Sa njegovih litica pruža se neverovatan pogled na Vezuv, Napulj i Kapri. Sorentom su se oduševljavali Bajron, Kits, Ibzen, Gete, Dikens, Vagner, Niče, Volter Skot i mnogi drugi, a u gradu je dvadesetih godina dvadesetog veka punih sedam godina živeo i Maksim Gorki. Slavu Sorenta u poslednjih stotinu godina nosi i jedna od najlepših i najpoznatijih italijanskih pesama koja je ovde nastala na samom početku dvadesetog veka – Torna a Surriento – što na napolitanskom dijalektu znači, „Vrati se u Sorento“. Ovu predivnu melodiju izvodili su najpoznatiji svetski pevači – od Frenka Sinatre i Dina Martina preko Mit Loufa i operskih pevača poput Pavarotija, Karuza, Dominga, Lanča, Karerasa, a Elvis Prisli obradio ju je pod nazivom Surrender. Ma koliko vam ova pesma zvučala kao ljubavna, ona to zapravo nije. Nastala je tako što je tadašnji gradonačelnik Sorenta, Gueljmo Tramontano, zamolio svog prijatelja, pesnika i slikara Đanbatistu de Kertisa, da napiše pesmu u čast tadašnjeg premijera, Đuzepe Zanardelija, povodom njegovog dolaska u Sorento. Đanbatista je tako napisao tekst ove slavne pesme, dok je muziku komponovao njegov brat Ernesto. Neki smatraju da je ovo bio i poziv premijeru Zanardeliju da pomogne u to vreme osiromašenom Sorentu da prevaziđe probleme sa gradskom kanalizacijom. Kakav god bio pravi motiv i tema ove pesme, ona je već više od stotinu godina nezaobilazan deo repertoara najvećih svetskih zvezda.

Istorija Sorenta izuzetno je duga i burna, kao i istorija čitavog napuljskog zaliva. Prema grčkom istoričaru Sikulusu, Sorento je osnovao Odisejev unuk, a ime je grad dobio po mitskim sirenama koje su pesmom mamile mornare u morske dubine. S obzirom da je i Napulj osnovan kao grčka kolonija, koji je tada nosila ime po jednoj od ovih sirena (Partenopa), sasvim je logično da su i Sorento osnovali Grci. Sorento je još u rimsko doba bio popularno mesto za odmor. Posle pada Rimske imperije, izvesno vreme je bio pod vlašću Vizantije i tokom istorije često prelazio iz ruke u ruku, zbog čega i danas nosi tragove različitih vladara i civilizacija. U devetnaestom veku postao je deo italijanskog kraljevstva i od tada važi za prestižnu destinaciju koja je činila obavezan deo takozvanog Grand tour proputovanja po Evropi na koje su, kao deo svog elitnog obrazovanja, odlazili imućniji Englezi iz viših klasa a kasnije i pripadnici drugih nacija.

Nije nimalo neobično što je Sorento oduvek oduševljavao putnike i turiste. Njegov položaj na strmoj litici na obali mora deluje zaista impresivno, bilo da grad posmatrate sa pučine ili iz samog grada. Sa mora se to možda najbolje vidi kada na prilazu gradu naiđete na luku i impozantni Grand Hotel Viktorija na samoj litici iznad mora, a iz grada sa trga Taso, koji nosi ime po jednom od najpoznatijih italijanskih pesnika, Torkvatu Tasu, rođenom u Sorentu. U svakom slučaju, Sorento je jedan od onih gradova koji već na prvi pogled izazivaju divljenje a kako ga budete bolje upoznavali, sigurno je da će vas sve više oduševljavati. Pored veličanstvenih prizora od kojih zastaje dah grad obiluje uličicama punim radnji prepunih najraznovrsnije robe, od odeće i obuće do suvenira i zanatskih proizvoda, ponegde i po vrlo pristupačnim cenama, tako da je Sorento veoma privlačan i za šoping.

Razume se da se u Sorentu možete i kupati na nekoliko plaža, a takođe i obilaziti izvanredno zanimljivu okolinu Sorenta. Do Napulja, Kaprija, Iskije, Amalfija, čuvenog lokaliteta Pompeja i drugih zanimljivih odredišta u neposrednoj okolini iz Sorenta možete jednostavno stići brodićem ili pak autobusom ili vozom. Koji god vid putovanja da odaberete, uživaćete u jedinstvenim pejzažima Amalfitske obale, a više o Napulju koji je centar ove oblasti i treći po veličini grad u Italiji, možete pročitati ovde. Ono što svakako ne treba da propustite u samom Sorentu jesu svakako već pomenuti Trg Taso, ribarska luka Marina Grande, Bazilika Svetog Antonina, sagrađena oko 1000. godine i obnovljena u periodu 18. i 19. veka, Katedrala, Manastir Svetog Frančeska izgrađen u 16. veku u baroknom stilu, muzej Koreale sa zanimljivom kolekcijom nameštaja, porcelana, satova i retkih slika. S obzirom da je ovaj kraj poznat po agrumima a posebno po likeru limoncello, nemojte propustiti da uživate u ovom piću ili da kupite neki od prelepih suvenira na kojima takođe dominira motiv limuna.

U sezoni Sorento ume da bude pun turista, ali ipak najčešće nije preplavljen onakvim najezdama kakve su već odavno tipične za gradove poput Venecije i Rima. Naravno, vansezona je uvek garancija da ćete bolje proći što se tiče gužvi, a razume se, i cena. Međutim, neobična konfiguracija ovog grada je takva da u njemu uvek možete naći neki čaroban kutak sa neodoljivim pogledom gde možete uživati u miru. Zato nemojte propustiti priliku da odlutate ulicama Sorenta i na nekoj terasi uživate u pejzažima koji će vam, sasvim sigurno, večno ostati u najlepšem sećanju, a najverovatnije vas i navesti da se, baš kao što kaže čuvena pesma, ponovo vratite u Sorento.

Više priča o putovanjima i korisnih saveta potražite na Fejsbuk stranici Putoholičarske priče / Travelholic Tales i na instagram nalogu Aleksandrina stranica.

   

Bad Ausze - Raj u srcu Austrije

U geografskom središtu Austrije, okružen jezerima, snežnim planinskim vrhovima i pejzažima iz filma Moje pesme, moji snovi, krije se ljupki gradić Bad Ausze

„Raj u srcu Austrije“, putopis o Bad Auszeu i jezerima Altausze i Grundlze, bio je jedan od prvih koje sam u životu napisala. Moram da se pohvalim da sam bila fascinirana ovim krajem nekoliko godina pre nego što je bilo koja naša agencija imala organizovane ture poput „Biserna jezera Austrije“ i slično. U međuvremenu, ovaj kraj postaje sve popularniji među turistima. 

Nemam pojma zbog čega je tako, ali obično se smatra da na zimski odmor i u Alpe putuju samo skijaši. Nikad u životu nisam stala na skije, ali mi to uopšte nije smetalo da se zaljubim u Alpe. A zapravo, Alpe su bile „in“ mesto za odmor još davno pre nego što su letovanja, zimovanja, skijanje i hoteli sa pet zvezdica uopšte izmišljeni. Ako rešite da odete na jedno nekonvencionalno putovanje u Štajersku, u mesto koje gotovo da i ne postoji u ponudi naših turističkih agencija, brzo ćete shvatiti i zašto je tako.

Gradić Bad Ausze, koji se zvanično smatra geografskim središtem Austrije, nije naročito poznat, ali to je verovatno upravo ono što ga čini tako idiličnim. Ako se autom zaputite ka ovom kraju, primetićete da ćete se negde kod Graca, tačnije rečeno kod tržnih centara u okolini Graca, oprostiti od registracijskih tablica naših zemljaka. Dalje ka središtu Austrije, put Salcburga, vode izuzetno dobri putevi sa brojnim tunelima. Iako usput nema većih gradova gotovo čitav ovaj kraj je naseljen, pa ćete gotovo duž celog puta osim veličanstvenih planina i zamkova kao što je tajanstveni Strehau iz 11. veka, viđati i planinske kućice zahvaljujući kojima ovaj živopisni krajolik deluje uređeno i pitomo. U Bad Auzseu, do kojeg se stiže za sat-dva vožnje od Graca, ima turista, ali su to skoro isključivo „German-speaking“ gosti, to jest, Nemci i sami Austrijanci. Bez obzira na to, ukoliko se odlučite da sebi priuštite odmor u ovom lepom kraju, uverićete se u izuzetno gostoprimstvo i vrhunski profesionalizam i gostoljubivost austrijskih domaćina. Grad sa svih strana okružuju snežni vrhovi Alpa i čak pet bistrih planinskih jezera. U blizini se nalazi i nekoliko skijališta, među kojima je i čuveni Šladming, ali i mnoge druge zanimljivosti.

Bad Ausze je procvetao još u srednjem veku zahvaljujući obližnjim rudnicima soli a značajniji trgovački centar postao je već u trinaestom veku, te se u

gradu nalaze i dve veće crkve iz 14. i 15. veka. U blizini grada su i čuvene pećine u kojima su za vreme Drugog svetskog rata nacisti skrivali najvrednija svetska umetnička dela. Spomenik nadvojvodi Johanu u centru grada podseća na to da je Bad Ausze poznat i po jednoj čuvenoj ljubavnoj priči: ovde je austrijski nadvojvoda Johan, sin cara Leopolda II, 1819. godine upoznao kćerku poštanskog službenika Anu Plohl i zaljubio se u nju. Pošto je Ana bila obična građanka, par je godinama čekao na dozvolu za venčanje ali je mladoženja bio uporan te je ljubav na kraju pobedila i dobivši odobrenje cara Franje II, nadvojvoda se konačno oženio Anom 1829. Osim zbog ove lepe i romantične priče, nadvojvoda Johan je među meštanima Štajerske bio popularan i zbog velike ljubavi prema ovom kraju, gde provodio dosta vremena kao strastveni planinar i lovac. Među besprekorno urednim i ljupko oslikanim gradskim kućama u tradicionalnom alpskom stilu koje plene starinskim šarmom i izgledom, sigurno će vam pasti u oči i moderan okrugli most u obliku „mercedesovog“ znaka, takođe jedan prepoznatljivih simbola ovog mesta.

Od pet jezera koja okružuju Bad Ausze, tri su veća: Altausze, Grundlze i Halštatsko jezero. Grundlze je najveće štajersko jezero, zbog čega ga još nazivaju i „Štajerskim morem“. Na obalama Altauszea nekada je u iznajmljenoj planinskoj kući s porodicom redovno letovao i čuveni Sigmund Frojd, zbog čega obližnja ulica i danas nosi njegovo ime. Halštatsko jezero je priča za sebe. Po ovom gradu nazvana je i kultura ranog gvozdenog doba nastala u okolini ovog grada, gde se nalazi čuveni drevni rudnik soli. Do ovog idiličnog gradića „kao sa razglednice“, do pre stotinjak godina moglo se stići samo čamcem ili stazom koja je vodila preko tavana gradskih kuća. Sada mu je, na sreću, moguće prići i autom, mada se kroz centar grada ne vozi, već automobil morate ostaviti na nekom od parkinga. Ovaj gradić koji kao da lebdi nad jezerom bistrim poput ogledala, sa svih strana okružen snežnim planinskim vrhovima, zaista predstavlja prizor od kojeg zastaje dah. Ono što u Halštatu svakako treba videti jeste pomenuti rudnik soli sa muzejem, muzej kulturne istorije i čuvena kosturnica. Naravno, Halštat je samo jedno od zanimljivih mesta do kojih lako možete stići iz Bad Auszea a ako ste raspoloženi da na izlet odete i nešto dalje, Salcburg je udaljen samo osamdeset kilometara. Usput možete svratiti i u čuvenu banju Bad Išl, Sankt Volfgang ili Sankt Gilgen, idilične gradiće na obali jezera Volfgangze.

Ono što ćete takođe verovatno zapaziti prošetate li ulicama Bad Auszea biće mnoštvo ljudi u ljupkim tirolskim nošnjama. Naime, ovo je jedan od retkih gradova u kome većina stanovnika svakodnevno nosi narodnu nošnju. Uopšte, u unutrašnjosti Austrije narodne nošnje nisu retka pojava, mnogi ih nose čak i na posao a izgledaju vrlo lepo i elegantno. U skladu s tim, mnoge prodavnice tekstila i odeće u Bad Auszeu nude bogat izbor košulja, “dirndl“ sukanja, vunenih čarapa, “špilhozni“, džempera i kaputa. Mnogi od ovih izuzetno kvalitetnih odevnih predmeta mogli bi se divno uklopiti i u najmoderniju garderobu, ali ne očekujte niske cene: ovi lepi i elegantni komadi koštaju često i po više stotina evra. Uprkos tome, eventualni šoping u ovom kraju ima svoje prednosti. Cene možda nisu pristupačne, ali zato ovde kineska roba kao da ne postoji: sve što ovde kupite je vrhunskog kvaliteta i najčešće tradicionalne i ručne izrade. To je nešto čime više ne mogu da se pohvale ni mnogo veći i poznatiji gradovi a pogotovo ne poznati svetski turistički centri, preplavljeni uniformnim kičerajskim suvenirima. Zato ovde možete kupiti mnogo nekonvencionalnih ali zanimljivih stvarčica, od pomenute kvalitetne garderobe preko zanatskih proizvoda čuvenog alpskog travarstva, organskih namirnica, dok su brojne starinarnice pune zanimljivih i vrednih antikviteta.

Pošto je Bad Ausze i banja, nekoliko hotela ima izvanredne spa centre sa zatvorenim i otvorenim bazenima a Štajerska je naravno poznata i po nenadmašnim gastronomskim specijalitetima i sopstvenim vinima. Ovaj skriveni kutak u srcu Austrije, negde na polovini puta između Graca i Salcburga, okružen bistrim jezerima i veličanstvenim alpskim vrhovima, odiše lepotom i toplinom koju zaista treba osetiti i doživeti.   

Više priča o putovanjima i korisnih saveta potražite na Fejsbuk stranici Putoholičarske priče / Travelholic Tales i na instagram nalogu Aleksandrina stranica.