Tako blizu, tako čaroban: Klagenfurt

Zvanično ime ovog grada glasi Klagenfurt am Wörthersee, to jest, Klagenfurt na Vrpskom jezeru, na slovenačkom, Celovec ob Vrbskem jezeru, dok se na italijanskom naziva Klanforte ili Klanfurt. Šesti po veličini u Austriji, Klagenfurt je prestonica oblasti Koruška a nalazi se na istočnom kraju Vrpskog, tj. jezera Vorterze i leži na reci Glan. Grad je okružen planinama i nalazi se na samom jugu Austrije, u blizini slovenačke i italijanske granice. Zanimljivo je da je ime Klagenfurt u bukvalnom prevodu znači otprilike tužni ili plačni gaz ili plićak na reci, te neki smatraju da je ovaj naziv vezan za verovanje da su te plačljive ženske aveti živele u obližnjim vodama i močvarama. Takođe, veruje se da je naziv Celovec verovatno vezan za ženski lik iz slovenske mitologije – Cvilju. Jedna od novijih teorija, međutim, kaže da staroslovensko cvijovec potiče od italijanskog l’aquiliu, što znači mesto na vodi.

Legenda kaže da je ovaj grad nastao tako što su hrabri ljudi ubili čudovište Lindwurm, zmaja koji je živeo u močvarama oko jezera i proždirao device. Ova legendarna zver i njeni bliski rođaci prisutni su i u germanskoj, engleskoj, danskoj, švedskoj i norveškoj mitologiji, a Lindwurm je na glavnom trgu u Klagenfurtu ovekovečen postavljanjem renesansnog spomenika teškog šest tona 1593. godine, dok je pedesetak godina kasnije ispred zmaja dodata i figura diva koji ga je ubio. Na istom trgu, Neuer Platz, nalazi se i spomenik Mariji Tereziji iz 1764, koji se smatra njenim najstarijim spomenikom u Austriji. Trg je sa svih strana okružen zgradama iz šesnaestog i sedamnaestog veka, među kojima dominira Rathaus – Gradska kuća. Desno od ovog trga nalazi se spomenik nemačkom plemiću i koruškom vojvodi Španhajmu, osnivaču Klagenfurta koji je živeo u dvanaestom veku, dok se nedaleko od njega nalazi simpatični spomenik, figura patuljka Wörthersee Mandl. Reč je o još jednom legendarnom liku vezanom za istoriju ovog kraja i nastanak Vorterze ili

Vrpskog jezera. Prema ovoj priči, na mestu današnjeg jezera nekada se nalazio bogati trgovački grad. Međutim, među njegovim stanovnicima zavladala je ogromna pohlepa i potpuno su zaboravili na Boga. Jedne godine za Božić, okupili su se na velikoj gozbi. Crkvena zvona pozivala su na božićnu službu, ali niko se nije odazvao. Odjednom su se vrata svečane dvorane otvorila i na njima se pojavio čovečuljak s bradom koji je upozorio građane da, ako žele da žive, treba da odu u crkvu. Svi su mu se smejali i on je otišao, ali se u ponoć opet pojavio s burencetom pod rukom. Još jednom je opomenuo sve prisutne da odu u crkvu, ali se oni ni ovog puta nisu obazirali na njegove reči. Tada je on, otvorivši burence iz kojeg je pokuljala voda, potopio čitav taj grešni grad i umesto njega ostalo je samo jezero.  

Čak i bez ovih bajkovitih legendi, istorija Klagenfurta živopisna je i burna. U narednim vekovima grad je pretrpeo požare, zemljotrese i najezde skakavaca kao i napade otomanske a kasnije i Napoleonove vojske. Posle velikog požara koji ga je bezmalo uništio grad je obnovljen prema planovima poznatog italijanskog arhitekte Dominika del’Alija, dok je velika pobeda nad turskom vojskom ovekovečena dodavanjem krsta iznad polumeseca na stubu Svetog trojstva na trgu Alter plac 1683. godine. U devetnaestom veku Klagenfurt postaje važan kulturni centar slovenačkog življa u kojem se štampaju i slovenačke novine, kao što je Slovenskih glasnik.

U Prvom svetskom ratu Klagenfurt je okupirala vojska Kraljevine Srba, Hrvata i Slovenaca, međutim, stanovništvo se većinom od 59-41 izjasnilo za ostanak u Austrougarskoj, nakon čega se vojska Srba, Hrvata i Slovenaca povukla. Sve ovo može se pročitati na trgu ispred još jedne upečatljive gradske znamenitosti, palate Landhaushof, u kojoj se danas nalazi i prvoklasan i ne tako skup restoran.

Nova mogućnost da Klagenfurt postane deo Jugoslavije pojavila se ponovo na kraju Drugog svetskog rata. Osmoga maja 1945. grad su okupirale engleske trupe, dok su se Nemci predali. Tri sata kasnije vozom je u grad stigla grupa partizana i takođe ušla u grad, ustanovivši svoju Komanda Staba za Koroška pod komandom majora Egona Remeca. Pričalo se da je tom prilikom došlo i do sukoba jugoslovenskih i britanskih snaga na današnjem Neuer Platzu, koji je od 1938. bio preimenovan u Adolf Hitler Platz, ali to je verovatno ipak samo urbana legenda. U svakom slučaju, jugoslovenska vojska se nešto kasnije povukla iz grada, dok je britanska okupacija formalno potrajala do 1955. godine, od kada je Klagenfurt deo Austrije i glavni grad oblasti Koruška.

Pored navedenih znamenitosti, svakako još treba spomenuti i brojne atrakcije u blizini grada među kojima se izdvaja Minimundus, park sa minijaturnim kopijama najpoznatijih svetskih građevina, koji se nalazi izvan Klagenfurta, na putu do Vrpskog jezera. U samom Klagenfurtu kao i u okolini mnogo je lepih restorana, terasa kafea, prodavnica i knjižara.

Iako se po popularnosti ne može meriti sa turističkim mekama Austrije poput Halštata, Beča, Salcburga, i poznatih austrijskih jezera, Klagenfurt putnicima nudi mnoštvo znamenitosti, prelepu prirodu i zanimljivu okolinu, bogatu gastronomsku ponudu i dobar šoping. To što nije često preplavljen turistima jeste još jedna velika prednost ovog mirnog i prelepog grada. S obzirom da je nam je uz sve to i vrlo blizu, nemojte propustiti priliku da ga posetite.

Pratite nas na Fejsbuk stranici Putoholičarske priče / Travelholic Tales i na instagram nalogu Aleksandrina stranica.

Bad Ausze - Raj u srcu Austrije

U geografskom središtu Austrije, okružen jezerima, snežnim planinskim vrhovima i pejzažima iz filma Moje pesme, moji snovi, krije se ljupki gradić Bad Ausze

„Raj u srcu Austrije“, putopis o Bad Auszeu i jezerima Altausze i Grundlze, bio je jedan od prvih koje sam u životu napisala. Moram da se pohvalim da sam bila fascinirana ovim krajem nekoliko godina pre nego što je bilo koja naša agencija imala organizovane ture poput „Biserna jezera Austrije“ i slično. U međuvremenu, ovaj kraj postaje sve popularniji među turistima. 

Nemam pojma zbog čega je tako, ali obično se smatra da na zimski odmor i u Alpe putuju samo skijaši. Nikad u životu nisam stala na skije, ali mi to uopšte nije smetalo da se zaljubim u Alpe. A zapravo, Alpe su bile „in“ mesto za odmor još davno pre nego što su letovanja, zimovanja, skijanje i hoteli sa pet zvezdica uopšte izmišljeni. Ako rešite da odete na jedno nekonvencionalno putovanje u Štajersku, u mesto koje gotovo da i ne postoji u ponudi naših turističkih agencija, brzo ćete shvatiti i zašto je tako.

Gradić Bad Ausze, koji se zvanično smatra geografskim središtem Austrije, nije naročito poznat, ali to je verovatno upravo ono što ga čini tako idiličnim. Ako se autom zaputite ka ovom kraju, primetićete da ćete se negde kod Graca, tačnije rečeno kod tržnih centara u okolini Graca, oprostiti od registracijskih tablica naših zemljaka. Dalje ka središtu Austrije, put Salcburga, vode izuzetno dobri putevi sa brojnim tunelima. Iako usput nema većih gradova gotovo čitav ovaj kraj je naseljen, pa ćete gotovo duž celog puta osim veličanstvenih planina i zamkova kao što je tajanstveni Strehau iz 11. veka, viđati i planinske kućice zahvaljujući kojima ovaj živopisni krajolik deluje uređeno i pitomo. U Bad Auzseu, do kojeg se stiže za sat-dva vožnje od Graca, ima turista, ali su to skoro isključivo „German-speaking“ gosti, to jest, Nemci i sami Austrijanci. Bez obzira na to, ukoliko se odlučite da sebi priuštite odmor u ovom lepom kraju, uverićete se u izuzetno gostoprimstvo i vrhunski profesionalizam i gostoljubivost austrijskih domaćina. Grad sa svih strana okružuju snežni vrhovi Alpa i čak pet bistrih planinskih jezera. U blizini se nalazi i nekoliko skijališta, među kojima je i čuveni Šladming, ali i mnoge druge zanimljivosti.

Bad Ausze je procvetao još u srednjem veku zahvaljujući obližnjim rudnicima soli a značajniji trgovački centar postao je već u trinaestom veku, te se u

gradu nalaze i dve veće crkve iz 14. i 15. veka. U blizini grada su i čuvene pećine u kojima su za vreme Drugog svetskog rata nacisti skrivali najvrednija svetska umetnička dela. Spomenik nadvojvodi Johanu u centru grada podseća na to da je Bad Ausze poznat i po jednoj čuvenoj ljubavnoj priči: ovde je austrijski nadvojvoda Johan, sin cara Leopolda II, 1819. godine upoznao kćerku poštanskog službenika Anu Plohl i zaljubio se u nju. Pošto je Ana bila obična građanka, par je godinama čekao na dozvolu za venčanje ali je mladoženja bio uporan te je ljubav na kraju pobedila i dobivši odobrenje cara Franje II, nadvojvoda se konačno oženio Anom 1829. Osim zbog ove lepe i romantične priče, nadvojvoda Johan je među meštanima Štajerske bio popularan i zbog velike ljubavi prema ovom kraju, gde provodio dosta vremena kao strastveni planinar i lovac. Među besprekorno urednim i ljupko oslikanim gradskim kućama u tradicionalnom alpskom stilu koje plene starinskim šarmom i izgledom, sigurno će vam pasti u oči i moderan okrugli most u obliku „mercedesovog“ znaka, takođe jedan prepoznatljivih simbola ovog mesta.

Od pet jezera koja okružuju Bad Ausze, tri su veća: Altausze, Grundlze i Halštatsko jezero. Grundlze je najveće štajersko jezero, zbog čega ga još nazivaju i „Štajerskim morem“. Na obalama Altauszea nekada je u iznajmljenoj planinskoj kući s porodicom redovno letovao i čuveni Sigmund Frojd, zbog čega obližnja ulica i danas nosi njegovo ime. Halštatsko jezero je priča za sebe. Po ovom gradu nazvana je i kultura ranog gvozdenog doba nastala u okolini ovog grada, gde se nalazi čuveni drevni rudnik soli. Do ovog idiličnog gradića „kao sa razglednice“, do pre stotinjak godina moglo se stići samo čamcem ili stazom koja je vodila preko tavana gradskih kuća. Sada mu je, na sreću, moguće prići i autom, mada se kroz centar grada ne vozi, već automobil morate ostaviti na nekom od parkinga. Ovaj gradić koji kao da lebdi nad jezerom bistrim poput ogledala, sa svih strana okružen snežnim planinskim vrhovima, zaista predstavlja prizor od kojeg zastaje dah. Ono što u Halštatu svakako treba videti jeste pomenuti rudnik soli sa muzejem, muzej kulturne istorije i čuvena kosturnica. Naravno, Halštat je samo jedno od zanimljivih mesta do kojih lako možete stići iz Bad Auszea a ako ste raspoloženi da na izlet odete i nešto dalje, Salcburg je udaljen samo osamdeset kilometara. Usput možete svratiti i u čuvenu banju Bad Išl, Sankt Volfgang ili Sankt Gilgen, idilične gradiće na obali jezera Volfgangze.

Ono što ćete takođe verovatno zapaziti prošetate li ulicama Bad Auszea biće mnoštvo ljudi u ljupkim tirolskim nošnjama. Naime, ovo je jedan od retkih gradova u kome većina stanovnika svakodnevno nosi narodnu nošnju. Uopšte, u unutrašnjosti Austrije narodne nošnje nisu retka pojava, mnogi ih nose čak i na posao a izgledaju vrlo lepo i elegantno. U skladu s tim, mnoge prodavnice tekstila i odeće u Bad Auszeu nude bogat izbor košulja, “dirndl“ sukanja, vunenih čarapa, “špilhozni“, džempera i kaputa. Mnogi od ovih izuzetno kvalitetnih odevnih predmeta mogli bi se divno uklopiti i u najmoderniju garderobu, ali ne očekujte niske cene: ovi lepi i elegantni komadi koštaju često i po više stotina evra. Uprkos tome, eventualni šoping u ovom kraju ima svoje prednosti. Cene možda nisu pristupačne, ali zato ovde kineska roba kao da ne postoji: sve što ovde kupite je vrhunskog kvaliteta i najčešće tradicionalne i ručne izrade. To je nešto čime više ne mogu da se pohvale ni mnogo veći i poznatiji gradovi a pogotovo ne poznati svetski turistički centri, preplavljeni uniformnim kičerajskim suvenirima. Zato ovde možete kupiti mnogo nekonvencionalnih ali zanimljivih stvarčica, od pomenute kvalitetne garderobe preko zanatskih proizvoda čuvenog alpskog travarstva, organskih namirnica, dok su brojne starinarnice pune zanimljivih i vrednih antikviteta.

Pošto je Bad Ausze i banja, nekoliko hotela ima izvanredne spa centre sa zatvorenim i otvorenim bazenima a Štajerska je naravno poznata i po nenadmašnim gastronomskim specijalitetima i sopstvenim vinima. Ovaj skriveni kutak u srcu Austrije, negde na polovini puta između Graca i Salcburga, okružen bistrim jezerima i veličanstvenim alpskim vrhovima, odiše lepotom i toplinom koju zaista treba osetiti i doživeti.   

Više priča o putovanjima i korisnih saveta potražite na Fejsbuk stranici Putoholičarske priče / Travelholic Tales i na instagram nalogu Aleksandrina stranica.