Tako blizu, tako čaroban: Klagenfurt

Zvanično ime ovog grada glasi Klagenfurt am Wörthersee, to jest, Klagenfurt na Vrpskom jezeru, na slovenačkom, Celovec ob Vrbskem jezeru, dok se na italijanskom naziva Klanforte ili Klanfurt. Šesti po veličini u Austriji, Klagenfurt je prestonica oblasti Koruška a nalazi se na istočnom kraju Vrpskog, tj. jezera Vorterze i leži na reci Glan. Grad je okružen planinama i nalazi se na samom jugu Austrije, u blizini slovenačke i italijanske granice. Zanimljivo je da je ime Klagenfurt u bukvalnom prevodu znači otprilike tužni ili plačni gaz ili plićak na reci, te neki smatraju da je ovaj naziv vezan za verovanje da su te plačljive ženske aveti živele u obližnjim vodama i močvarama. Takođe, veruje se da je naziv Celovec verovatno vezan za ženski lik iz slovenske mitologije – Cvilju. Jedna od novijih teorija, međutim, kaže da staroslovensko cvijovec potiče od italijanskog l’aquiliu, što znači mesto na vodi.

Legenda kaže da je ovaj grad nastao tako što su hrabri ljudi ubili čudovište Lindwurm, zmaja koji je živeo u močvarama oko jezera i proždirao device. Ova legendarna zver i njeni bliski rođaci prisutni su i u germanskoj, engleskoj, danskoj, švedskoj i norveškoj mitologiji, a Lindwurm je na glavnom trgu u Klagenfurtu ovekovečen postavljanjem renesansnog spomenika teškog šest tona 1593. godine, dok je pedesetak godina kasnije ispred zmaja dodata i figura diva koji ga je ubio. Na istom trgu, Neuer Platz, nalazi se i spomenik Mariji Tereziji iz 1764, koji se smatra njenim najstarijim spomenikom u Austriji. Trg je sa svih strana okružen zgradama iz šesnaestog i sedamnaestog veka, među kojima dominira Rathaus – Gradska kuća. Desno od ovog trga nalazi se spomenik nemačkom plemiću i koruškom vojvodi Španhajmu, osnivaču Klagenfurta koji je živeo u dvanaestom veku, dok se nedaleko od njega nalazi simpatični spomenik, figura patuljka Wörthersee Mandl. Reč je o još jednom legendarnom liku vezanom za istoriju ovog kraja i nastanak Vorterze ili

Vrpskog jezera. Prema ovoj priči, na mestu današnjeg jezera nekada se nalazio bogati trgovački grad. Međutim, među njegovim stanovnicima zavladala je ogromna pohlepa i potpuno su zaboravili na Boga. Jedne godine za Božić, okupili su se na velikoj gozbi. Crkvena zvona pozivala su na božićnu službu, ali niko se nije odazvao. Odjednom su se vrata svečane dvorane otvorila i na njima se pojavio čovečuljak s bradom koji je upozorio građane da, ako žele da žive, treba da odu u crkvu. Svi su mu se smejali i on je otišao, ali se u ponoć opet pojavio s burencetom pod rukom. Još jednom je opomenuo sve prisutne da odu u crkvu, ali se oni ni ovog puta nisu obazirali na njegove reči. Tada je on, otvorivši burence iz kojeg je pokuljala voda, potopio čitav taj grešni grad i umesto njega ostalo je samo jezero.  

Čak i bez ovih bajkovitih legendi, istorija Klagenfurta živopisna je i burna. U narednim vekovima grad je pretrpeo požare, zemljotrese i najezde skakavaca kao i napade otomanske a kasnije i Napoleonove vojske. Posle velikog požara koji ga je bezmalo uništio grad je obnovljen prema planovima poznatog italijanskog arhitekte Dominika del’Alija, dok je velika pobeda nad turskom vojskom ovekovečena dodavanjem krsta iznad polumeseca na stubu Svetog trojstva na trgu Alter plac 1683. godine. U devetnaestom veku Klagenfurt postaje važan kulturni centar slovenačkog življa u kojem se štampaju i slovenačke novine, kao što je Slovenskih glasnik.

U Prvom svetskom ratu Klagenfurt je okupirala vojska Kraljevine Srba, Hrvata i Slovenaca, međutim, stanovništvo se većinom od 59-41 izjasnilo za ostanak u Austrougarskoj, nakon čega se vojska Srba, Hrvata i Slovenaca povukla. Sve ovo može se pročitati na trgu ispred još jedne upečatljive gradske znamenitosti, palate Landhaushof, u kojoj se danas nalazi i prvoklasan i ne tako skup restoran.

Nova mogućnost da Klagenfurt postane deo Jugoslavije pojavila se ponovo na kraju Drugog svetskog rata. Osmoga maja 1945. grad su okupirale engleske trupe, dok su se Nemci predali. Tri sata kasnije vozom je u grad stigla grupa partizana i takođe ušla u grad, ustanovivši svoju Komanda Staba za Koroška pod komandom majora Egona Remeca. Pričalo se da je tom prilikom došlo i do sukoba jugoslovenskih i britanskih snaga na današnjem Neuer Platzu, koji je od 1938. bio preimenovan u Adolf Hitler Platz, ali to je verovatno ipak samo urbana legenda. U svakom slučaju, jugoslovenska vojska se nešto kasnije povukla iz grada, dok je britanska okupacija formalno potrajala do 1955. godine, od kada je Klagenfurt deo Austrije i glavni grad oblasti Koruška.

Pored navedenih znamenitosti, svakako još treba spomenuti i brojne atrakcije u blizini grada među kojima se izdvaja Minimundus, park sa minijaturnim kopijama najpoznatijih svetskih građevina, koji se nalazi izvan Klagenfurta, na putu do Vrpskog jezera. U samom Klagenfurtu kao i u okolini mnogo je lepih restorana, terasa kafea, prodavnica i knjižara.

Iako se po popularnosti ne može meriti sa turističkim mekama Austrije poput Halštata, Beča, Salcburga, i poznatih austrijskih jezera, Klagenfurt putnicima nudi mnoštvo znamenitosti, prelepu prirodu i zanimljivu okolinu, bogatu gastronomsku ponudu i dobar šoping. To što nije često preplavljen turistima jeste još jedna velika prednost ovog mirnog i prelepog grada. S obzirom da je nam je uz sve to i vrlo blizu, nemojte propustiti priliku da ga posetite.

Pratite nas na Fejsbuk stranici Putoholičarske priče / Travelholic Tales i na instagram nalogu Aleksandrina stranica.

7 romantičnih putovanja za Dan zaljubljenih

Bilo da ste zaljubljeni ili ne, možda ćete poželeti da za Dan zaljubljenih otputujete nekuda. Evo nekoliko predloga gde da se nezaboravno provedete sa voljenom osobom ili – ko zna – upoznate ljubav svog života.

Halštatsko jezero

Halštat – najfotografisaniji austrijski gradić i jedan od najpopularnijih gradova na svetu verovatno vam je poznat sa razglednica i iz turističkih brošura. Ovo ljupko drevno mestašce kao da lebdi nad prelepim jezerom, tik uz strme litice alpskih planina koje ga sa svih strana okružuju. Često je pun turista, ali se oni najčešće u Halštatu zadržavaju tek nekoliko sati a zimi ih ima i znatno manje nego leti. Spremite toplu odeću i uživajte u jednom od najromantičnijih gradova na svetu.

Dubrovnik

Dubrovnik – jedan od najlepših i najromantičnijih gradova na Jadranskom moru kao stvoren je za uživanje, pogotovo u zimskim danima kada u njemu ima manje turista nego leti. Iskoristite zato priliku da prošetate po njegovim zidinama, obiđete brojne znamenitosti i upoznate šarmantne uske uličice i skrivene kutke. Dubrovnik će vas sigurno oduševiti svojom vanvremenskom lepotom.

Češki Krumlov

Češki Krumlov – sa svojim ogromnim zamkom koji nadvisuje i grli čitav grad i neverovatno očuvanim srednjovekovnim uličicama, Češki Krumlov izgleda kao da je izronio iz neke čudesne drevne bajke. Jedino što bi vam u njemu moglo pokvariti uživanje jesu brojni turisti koji ga često opsedaju tokom dana. Potražite zato skrivenije uličice, autentične zadimljene taverne u kojima se hrana još uvek sprema na ognjištu kao pre više stotina godina i terase s božanstvenim pogledom i uživajte u ovom prelepom češkom gradiću.

Bohinjsko jezero

 Bohinj – ako ste ljubitelji čiste i netaknute prirode, za vas nema boljeg izbora nego da Dan zaljubljenih provedete na Bohinjskom jezeru. U februaru će vas verovatno tamo dočekati sneg, pa doživljaj možete upotpuniti i skijanjem. Ali ako ste zaista romantični, najviše ćete uživati u šetnjama pored prelepog jezera okruženog čudesno lepom prirodom. A posle šetnje, sigurno će vam prijati da se zagrejete u nekom od odličnih restorana sa lokalnim specijalitetima ili hotela sa bazenom. Više o Bohinju pročitajte ovde.

Sorento

Sorento – Italija je pravi raj za zaljubljene parove, i mnogo je italijanskih gradova kao stvorenih za romantiku. Ipak, Sorento je pravi izbor za one koji vole nešto drugačije, neobičnije i prefinjenije. Ovaj grad čudesne lepote na liticama Amalfitske obale sigurno će vas nadahnuti da zajedno istražite njegove prelepe ulice, trgove, skrivene plaže i terase i učiniti da vam Dan zaljubljenih ostane u jedinstvenom sećanju. Više o Sorentu pročitajte ovde.

Kolmar – ovaj francuski gradić već godinama krasi sve top-liste najlepših malih gradova. Šetajući među ljupkim i živopisnim srednjovekovnim kućicama pomislićete da ste zalutali u čuveni Diznijev film Lepotica i zver. Savršeno očuvano staro gradsko jezgro krije brojne zanimljvosti i prijatne kutke u kojima možete uživati. Ne zaboravite da popijete neko odabrano francusko vino na nekoj terasi nad kanalom u „Maloj Veneciji“. Više o Kolmaru pronađite ovde.

Kolmar

Brašov – prestonica tajanstvene Transilvanije, prelepi rumunski grad Brašov kao stvoren je za romantična putovanja. Pored toga što je očuvao srednjovekovni izgled, šarm i lepotu, Brašov je predmet mnogih mitova i legendi, od onoga o čarobnom frulašu, jer su deca koja su krenula za njim završila upravo na glavnom trgu u Brašovu, do onih o legendarnom vladaru Vladu Cepešu kojem je književnost dala obličje najslavnijeg svetskog vampira. Na dohvat ruke su vam prelepi zamkovi Peleš i Bran, a izbor restorana u kojima možete uživati u odličnoj rumunskoj hrani, vinu i muzici zaista je neiscrpan. Više o Brašovu ovde.

 

Brašov

Pratite nas na Fejsbuk stranici Putoholičarske priče / Travelholic Tales i na instagram nalogu Aleksandrina stranica.

Venecija pod vodom: Kako smo plivali kroz poplavu

Tog utorka, dvanaestog novembra, stigli smo u Veneciju i kao i obično dovezli se vaporetom do hotela, uvek iznova uživajući u prizoru božanstvenih venecijanskih palata duž Kanala Grande. Znali smo da se uskoro očekuje acqua alta, ali to nas nije mnogo brinulo. Kao iskusni poznavaoci Venecije, ponosili smo se time što smo ove povremene poplave tretirali isto kao i Venecijanci - kao sitnu privremenu smetnju. Čak nismo kupili ni gumene čizme ni navlake za obuću - iz iskustva smo znali da se prilikom poplave Trg Svegog Marka potpuno potopi, ali da ostali delovi grada često ostaju potpuno suvi, te da ako zaobilazite Trg možete lako ostati sasvim suvi. Acqua alta uobičajeno traje samo nekoliko sati a čak i tada poplava zahvata tek mali deo grada. O svemu tome pisala sam već ranije u tekstu Sve što treba da znate o acqua alta - venecijanskoj poplavi. Međutim, kako se ispostavilo, ovo nije bila samo još jedna uobičajena acqua alta. 
Čekirali smo se u hotel i oko šest i trideset poslepodne krenuli u šetnju nameravajući da nešto kasnije odemo i na večeru. Računali smo da ćemo za sve to imati dovoljno vremena jer smo proverili raspored kretanja plime i videli da se vrhunac plimnog talasa očekuje oko jedanaest uveče. S obzirom da je grad, i to ne čitav već najčešće samo trg i delovi oko Kanala Grande, uobičajeno potopljen oko sat-dva pre i posle vrhunca plimnog talasa, računali smo da imamo sasvim dovoljno vremena da se pre jedanaest vratimo u hotel. Izlazeći iz hotela koji se nalazi preko puta Hard rok kafea iza Trga Svetog Marka (u Veneciji postoji još jedan Hard rok kod mosta Rijalto), bacili smo pogled na kanal i videli da se voda približava ivici, ali znajući da ona uvek napreduje vrlo postepeno nismo se nimalo zabrinuli. Nije nam, međutim, palo ni na kraj pameti da obratimo pažnju na pločicu pored ulaza našeg hotela koja označava visinu do sada najveće poplave, koja se dogodila 4. 11. 1966. Da smo znali šta nas čeka sigurno bismo je bolje pogledali.

Posle uvek očaravajućeg lutanja ulicama čarobne Venecije potražili smo restoran u blizini mosta Rijalto. Mnogi poznavaoci ovog prelepog grada već znaju da se u blizini Rijalta nalazi najveća venecijanska pijaca a takođe i mnoštvo povoljnih i dobrih restorana i prodavnica. Kad smo seli u restoran, naručili smo vino i večeru šaleći se kako nas nikakva poplava ne može omesti da uživamo u Veneciji koju obožavamo.

Pošto smo izašli iz restorana nameravali smo još malo da prošetamo, međutim, primetili smo da voda već počinje da plavi okolinu Rijalta. Da ne bismo rizikovali da se skvasimo, odlučili smo da polako krenemo prema hotelu. Već na prvom trgu primetili smo da je voda duboka nekoliko centimetara. Shvatili smo da ćemo skvasiti obuću, ali još uvek nismo preterano brinuli sem što smo zaključili da ipak treba da krenemo pravo u hotel. S obzirom da smo do njega imali najviše desetak minuta hoda i dalje nismo brinuli jer, kako rekoh, acqua alta obično ne nailazi previše brzo. Pošto dobro poznajemo put od Rijalta do Trga Svetog Marka, znali smo da do hotela treba da pređemo tri mostića i prođemo kroz poznatu ulicu Calle Fabri.

Nakon što smo prešli prvi mostić, voda nam je već bila bezmalo do kolena. Sada smo shvatili da voda nailazi brže i više nego obično, ali smo i dalje smatrali da nema razloga za paniku jer ćemo u hotelu biti za pet minuta. Ipak, kada smo prešavši drugi mostić zagazili u vodu do polovine butina, znali smo da je vrag odneo šalu; zapitali smo se kako ćemo uopšte ući u hotel ako voda preplavi ulaz. Ispostavilo se da su te noći zaista mnogi gosti u svoje hotele i sobe ulazili kroz prozor. Požurili smo koliko nas noge nose kroz bujicu koja je već iz pravca Trga nadirala tako brzo i snažno da je bilo prilično teško kretati se protiv struje. Srećom, uspeli smo da uđemo u hotel kroz glavni ulaz iako je čitavo prizemlje već bilo duboko u vodi. Naravno, požurili smo u svoju sobu na prvom spratu da se istuširamo i presvučemo, ali smo s prozora jasno videli da voda i dalje raste. Pošto sam obukla suvu odeću sišla sam do polovine stepeništa prema recepciji i videla da sad već i recepcija i restoran liče na scenu iz Titanika. Radnici hotela trčali su po hotelu u ribarskim čizmama i pantalonama u vodi do grudi i usplahireno dizali kablove za struju kačeći ih ispod tavanice. Kasnije smo saznali da je nekoliko osoba te noći poginulo od struje. Naravno, mnogi gosti šetali su po hodnicima te smo svi zajedno komentarisali, otvarali sajtove na telefonima i pitali osoblje šta se dešava. Radnik koji je upravo ušao u hotel spolja, rekao nam je kako da ovo mora biti najveća poplava u istoriji. Uprkos tome što nam je svima već odavno bilo jasno da je poplava velika, zaprepastili smo se. Ispostavilo se da je ovo bila bezmalo istina; ova poplava bila je svega par centimetara niža od one čuvene iz 1966, ali s obzirom da je nivo vode u različitm ulicama varirao, na mnogim mestima pločice koje obeležavaju nivo vode tokom te čuvene poplave bile su uveliko potopljene. Pitali smo tada osoblje šta da radimo? U tome su bili jednoglasni. Uverili su nas da, naravno, bez obzira na visinu vode, ne možemo da radimo apsolutno ništa osim da čekamo da se plima povuče. Tako je, naravno, i bilo. Voda se povukla, u prvi mah na kratko, negde pred zoru. Pošto je i naredni plimni talas, dvanaest sati kasnije, bio prilično visok, tog jutra, 13. novembra, doručak je poslužen u pomalo vanrednim okolnostima, aparati za tost i kafu nisu radili, konobari su bili u gumenim čizmama ali uprkos svemu Venecijanci su se kao i uvek pokazali veoma vični u borbi sa acqua altom. Nakon što je tog prepodneva voda ponovo počela da se povlači, izašli smo iz hotela i videli da je većina radnji zatvorena i da se čisti a da je u mnogima pričinjena i znatna šteta. 

S obzirom da je u Veneciji mnogo butika i prodavnica sa skupocenom i firmiranom robom kao i mnogo antikvarnica, nivo vode za dobrih pola metra viši od najvišeg  mogućeg izazvao je dosta problema i oštetio vrednu robu, proglašeno je vanredno stanje a mnoge prodavnice i restorani bili su zatvoreni. U onima koji su radili, pak, bila je povelika gužva. Mnogi hoteli, čak i oni najčuveniji poput Danijelija, jedva su funkcionisali jer su recepcije i restorani u prizemlju svih hotela u centru bili toliko puni vode da su se fotelje, slike i nameštaj u njima potpuno natopili.

Nakon što se voda povukla i sa Trga Svetog Marka koji je, kako već rekoh, najniži deo Venecije, odšetali smo i tamo. Iako je na nekoliko dana čak i čuveni kafe Florijan zatvorio svoja vrata, Bazilika Svetog Marka je, već prvog dana posle poplave, pod zracima sunca koji su je obasjavali sa zapada, blistajući zlatnim sjajem, izgledala lepša nego ikad. Shvatili smo da ovaj grad koji živi na moru i sa morem ne može tako lako biti uništen plimom. Kao i uvek, Venecija je i tog dana izronila iz mora još lepša nego pre.

Narednih dana nailazilo je još nekoliko visokih plimnih talasa, ali daleko nižih od onog najvećeg, 12. novembra uveče. Između njih je vreme bilo lepo i sunčano, restorani i prodavnice polako su se otvarali a turisti su opet pohrlili na ulice i mostiće Venecije i zavladala je uobičajena gužva zbog koje mnogi turisti i putnici zaziru od Venecije, mada se ona može izbeći o čemu sam više pisala u tekstu Venecija bez gužve. Od Venecije smo se i ovog puta oprostili sa žaljenjem i sa željom da što pre dođemo opet, pa makar i po poplavi J

Više putoholičarskih priča potražite na Fejsbuk stranici Putoholičarske priče / Travelholic Tales i na instagram nalogu Aleksandrina stranica.

Brašov - od Drakule do Staljina

Jesen je pravo vreme za putovanja po evropskim gradovima, a poslednju noć oktobra ili Noć veštica mnogi rado proslavljaju na tradicionalnom maskenbalu inspirisanom jednim od najslavnijih likova iz horor priča – vampirom Drakulom. Ovaj maskenbal održava se u srednjovekovnom zamku Bran u malom istoimenom selu, a u neposrednoj blizini prestonice Transilvanije, Brašova. Ako odlučite da otputujete u ovom pravcu, šta možete da očekujete od ovog lepog rumunskog grada?

Iako je marketinški vešto iskoristio priču o najpopularnijem vampiru, Brašov je mnogo više od „Drakulinog grada“. Smešten je u samom središtu današnje Rumunije, u Transilvanijskim Alpima, sa oko 250.000 stanovnika a poreklo njegovog današnjeg naziva nije sasvim jasno. Nemački naziv Kronstadt znači „Krunski grad“, što se ogleda i na grbu grada kao i u srednjovekovnom latinskom nazivu Corona. Reč Brašov možda potiče od reči „barasu“ iz pečenjeskog jezika –  Pečenjezi ili Pečenezi bili su polunomadski narod Centralne Azije, asimiliran tokom srednjeg veka, a njihov jezik pripadao je grupi turskih jezika. Zanimljivo je takođe da nastavak -ov verovatno potiče iz slovenskih jezika. Mnogi smatraju da je ime grada poteklo do tvrđave Brašovia na planini Tampa južno od Brašova. U svakom slučaju, prvo spominjanje ovog naziva zabeleženo je u dokumentu iz 1252. godine kao „Terra Saxonum de Barasu“ (Saksonska zemlja Barasu). Međutim, svakako treba napomenuti i to da je tokom komunističkog razdoblja, pedesetih godina dvadesetog veka, ovaj grad nazivan Orasul Stalin – Staljinov grad, ili Staljingrad.

Transilvanijski Saksonci su u Brašovu podigli kuće i crkve u nemačkom stilu,

koji je u arhitekturi starog jezgra grada očigledan i danas. Nemci su dugo činili veliki deo gradskog stanovništva. Najpoznatija građevina u Brašovu Biserica Negra – Crna crkva, najveća gotska crkva između Carigrada i Beča, i danas služi liturgiji nemačkih luterana kojih još uvek ima u Brašovu. Izgrađena je između 1383. i 1480. godine, a današnje ime je dobila posle požara iz 1689. u kojem je nagorela i dobila današnju, crnu boju. Ulazak u ovu crkvu se naplaćuje. Besplatno, međutim, možete ući u još jednu prelepu gradsku crkvu koja se nalazi nešto dalje od centra, a to je Crkva Svetog Nikole iz četrnaestog veka. Iako je Crna crkva najpoznatija crkva u Brašovu, mnogi smatraju da je Crkva Svetog Nikole lepša. Kad je reč o crkvama u Brašovu, kojih naravno ima mnogo, treba svakako spomenuti da u ovom gradu postoje i dve sinagoge, obe izgrađene na početku dvadesetog veka. Centar Brašova divno je očuvan sa prelepim trgom Piata Sfatului, na kojem se nalazi i Gradska većnica i toranj sa satom koja je u srednjem veku služila i kao osmatračnica. Prema legendi o čarobnom frulašu, deca koja su krenula za frulašem završila su upravo na ovom trgu. Pored ovog trga, u gradu svakako treba obići i poznatu ulicu Strada Sforii, za koju kažu da je najuža u Evropi, zatim, Katarininu kapiju izgrađenu sredinom šesnaestog veka koja je služila u odbrambene svrhe, stare gradske zidine, Tkački bastion, brojne muzeje i spomenike čiji je spisak veoma dug, a prilikom obilaska Brašova svakako ne treba zanemariti ni mnoštvo restorana sa specijalitetima izvanredne rumunske kuhinje i dobrom ponudom vina. Restorani su izvanredno raznovrsni i maštoviti, od „Drakulinog podruma“, u kojem možete probati specijalitete inspirisane pričom o poznatom vampiru do restorana-biblioteke i brojnih drugih izuzetno maštovito osmišljenih restorana. Ipak, pošto većina ovih restorana radi negde do 22 ili 23 časa, ako ste noćna ptica ili u centru grada tražite dobro mesto za kasniju večeru, korisno je znati da se u samom centru grada jedino u Dinovom pabu u glavnoj ulici hrana služi i do dva ujutru, a u suterenu ovog irskog paba takođe možete uživati i u živoj muzici. 

Hoteli u Brašovu su izuzetno zanimljivi i prilagođeni bukvalno svakom ukusu i džepu. Šta god da volite – moderne i luksuzne hotele sa spa centrima, renovirane stare zgrade sa autentičnim starinskim nameštajem ili moderan, jednostavan i sveden smeštaj – Brašov nudi sve i to često po vrlo povoljnim i pristupačnim cenama.  

Ako se pak zaputite izvan centra grada, moći ćete da uživate u čuvenim znamenitostima u neposrednoj okolini, Crnom i Belom tornju i tvrđavi Brašovia na planini Tampa u neposrednoj blizini grada, na koju se možete popeti žičarom i odakle se pruža divan pogled na panoramu Brašova. Nešto dalje tu su i zabavni park i poznati ski centar Pojana Brašov, a ako se odlučite za izlet u okolini Brašova, možete obići i kraljevski dvorac Peleš ili čuveni srednjovekovni dvorac Bran. Iako je neizvesno da li je istorijski Drakula – Vlad Cepeš ikada boravio u zamku Bran, veoma je verovatno da je ovaj dvorac Bramu Stokeru predstavljao inspiraciju za dom vampira Drakule, a više o tome možete pročitati ovde. U ovom zamku se svake godine Noć veštica proslavlja već pomenutim tradicionalnim maskenbalom. Za neke će to biti razlog da se baš tada zapute u Bran, ali ako ne volite gužvu, svakako bi bilo bolje da Bran, pa i Brašov, obilazite nekog drugog dana. U svakom slučaju, iz Brašova možete veoma brzo stići do ovog divno očuvanog srednjovekovnog zamka u kojem je odrasla i jugoslovenska kraljica Marija, a budući da se nalazi u samom geografskom središtu zemlje, Brašov vam takođe može poslužiti i kao odlična baza za obilazak mnogih drugih gradova u Transilvaniji i Rumuniji.

Sve o svemu, o bogatoj istoriji i zanimljivostima Brašova lako bi se mogla

napisati čitava knjiga. Jedna poseta verovatno neće biti dovoljna da obiđete sve znamenitosti Brašova i da uživate u svim njegovim lepotama. Bilo da ga posetite za Noć veštica, ili u bilo koje drugo doba godine, lepota ovog čudesnog i tajanstvenog grada sigurno će vam ostati u pamćenju i nadahnuti vas da ga uvek iznova istražujete.

Više priča o putovanjima i korisnih saveta potražite na Fejsbuk stranici Putoholičarske priče / Travelholic Tales i na instagram nalogu Aleksandrina stranica.

Romantični Sorento - Ljubavna pesma za gradonačelnika

U žestokoj konkurenciji najlepših gradova Italije, Sorento bi svakako morao biti negde u samom vrhu. Ovaj grad na obali Tirenskog mora, tridesetak kilometara južno od Napulja, sa samo 17.000 stanovnika, već vekovima važi za pravi biser čuvene Amalfitske obale. Sa njegovih litica pruža se neverovatan pogled na Vezuv, Napulj i Kapri. Sorentom su se oduševljavali Bajron, Kits, Ibzen, Gete, Dikens, Vagner, Niče, Volter Skot i mnogi drugi, a u gradu je dvadesetih godina dvadesetog veka punih sedam godina živeo i Maksim Gorki. Slavu Sorenta u poslednjih stotinu godina nosi i jedna od najlepših i najpoznatijih italijanskih pesama koja je ovde nastala na samom početku dvadesetog veka – Torna a Surriento – što na napolitanskom dijalektu znači, „Vrati se u Sorento“. Ovu predivnu melodiju izvodili su najpoznatiji svetski pevači – od Frenka Sinatre i Dina Martina preko Mit Loufa i operskih pevača poput Pavarotija, Karuza, Dominga, Lanča, Karerasa, a Elvis Prisli obradio ju je pod nazivom Surrender. Ma koliko vam ova pesma zvučala kao ljubavna, ona to zapravo nije. Nastala je tako što je tadašnji gradonačelnik Sorenta, Gueljmo Tramontano, zamolio svog prijatelja, pesnika i slikara Đanbatistu de Kertisa, da napiše pesmu u čast tadašnjeg premijera, Đuzepe Zanardelija, povodom njegovog dolaska u Sorento. Đanbatista je tako napisao tekst ove slavne pesme, dok je muziku komponovao njegov brat Ernesto. Neki smatraju da je ovo bio i poziv premijeru Zanardeliju da pomogne u to vreme osiromašenom Sorentu da prevaziđe probleme sa gradskom kanalizacijom. Kakav god bio pravi motiv i tema ove pesme, ona je već više od stotinu godina nezaobilazan deo repertoara najvećih svetskih zvezda.

Istorija Sorenta izuzetno je duga i burna, kao i istorija čitavog napuljskog zaliva. Prema grčkom istoričaru Sikulusu, Sorento je osnovao Odisejev unuk, a ime je grad dobio po mitskim sirenama koje su pesmom mamile mornare u morske dubine. S obzirom da je i Napulj osnovan kao grčka kolonija, koji je tada nosila ime po jednoj od ovih sirena (Partenopa), sasvim je logično da su i Sorento osnovali Grci. Sorento je još u rimsko doba bio popularno mesto za odmor. Posle pada Rimske imperije, izvesno vreme je bio pod vlašću Vizantije i tokom istorije često prelazio iz ruke u ruku, zbog čega i danas nosi tragove različitih vladara i civilizacija. U devetnaestom veku postao je deo italijanskog kraljevstva i od tada važi za prestižnu destinaciju koja je činila obavezan deo takozvanog Grand tour proputovanja po Evropi na koje su, kao deo svog elitnog obrazovanja, odlazili imućniji Englezi iz viših klasa a kasnije i pripadnici drugih nacija.

Nije nimalo neobično što je Sorento oduvek oduševljavao putnike i turiste. Njegov položaj na strmoj litici na obali mora deluje zaista impresivno, bilo da grad posmatrate sa pučine ili iz samog grada. Sa mora se to možda najbolje vidi kada na prilazu gradu naiđete na luku i impozantni Grand Hotel Viktorija na samoj litici iznad mora, a iz grada sa trga Taso, koji nosi ime po jednom od najpoznatijih italijanskih pesnika, Torkvatu Tasu, rođenom u Sorentu. U svakom slučaju, Sorento je jedan od onih gradova koji već na prvi pogled izazivaju divljenje a kako ga budete bolje upoznavali, sigurno je da će vas sve više oduševljavati. Pored veličanstvenih prizora od kojih zastaje dah grad obiluje uličicama punim radnji prepunih najraznovrsnije robe, od odeće i obuće do suvenira i zanatskih proizvoda, ponegde i po vrlo pristupačnim cenama, tako da je Sorento veoma privlačan i za šoping.

Razume se da se u Sorentu možete i kupati na nekoliko plaža, a takođe i obilaziti izvanredno zanimljivu okolinu Sorenta. Do Napulja, Kaprija, Iskije, Amalfija, čuvenog lokaliteta Pompeja i drugih zanimljivih odredišta u neposrednoj okolini iz Sorenta možete jednostavno stići brodićem ili pak autobusom ili vozom. Koji god vid putovanja da odaberete, uživaćete u jedinstvenim pejzažima Amalfitske obale, a više o Napulju koji je centar ove oblasti i treći po veličini grad u Italiji, možete pročitati ovde. Ono što svakako ne treba da propustite u samom Sorentu jesu svakako već pomenuti Trg Taso, ribarska luka Marina Grande, Bazilika Svetog Antonina, sagrađena oko 1000. godine i obnovljena u periodu 18. i 19. veka, Katedrala, Manastir Svetog Frančeska izgrađen u 16. veku u baroknom stilu, muzej Koreale sa zanimljivom kolekcijom nameštaja, porcelana, satova i retkih slika. S obzirom da je ovaj kraj poznat po agrumima a posebno po likeru limoncello, nemojte propustiti da uživate u ovom piću ili da kupite neki od prelepih suvenira na kojima takođe dominira motiv limuna.

U sezoni Sorento ume da bude pun turista, ali ipak najčešće nije preplavljen onakvim najezdama kakve su već odavno tipične za gradove poput Venecije i Rima. Naravno, vansezona je uvek garancija da ćete bolje proći što se tiče gužvi, a razume se, i cena. Međutim, neobična konfiguracija ovog grada je takva da u njemu uvek možete naći neki čaroban kutak sa neodoljivim pogledom gde možete uživati u miru. Zato nemojte propustiti priliku da odlutate ulicama Sorenta i na nekoj terasi uživate u pejzažima koji će vam, sasvim sigurno, večno ostati u najlepšem sećanju, a najverovatnije vas i navesti da se, baš kao što kaže čuvena pesma, ponovo vratite u Sorento.

Više priča o putovanjima i korisnih saveta potražite na Fejsbuk stranici Putoholičarske priče / Travelholic Tales i na instagram nalogu Aleksandrina stranica.

   

Bad Ausze - Raj u srcu Austrije

U geografskom središtu Austrije, okružen jezerima, snežnim planinskim vrhovima i pejzažima iz filma Moje pesme, moji snovi, krije se ljupki gradić Bad Ausze

„Raj u srcu Austrije“, putopis o Bad Auszeu i jezerima Altausze i Grundlze, bio je jedan od prvih koje sam u životu napisala. Moram da se pohvalim da sam bila fascinirana ovim krajem nekoliko godina pre nego što je bilo koja naša agencija imala organizovane ture poput „Biserna jezera Austrije“ i slično. U međuvremenu, ovaj kraj postaje sve popularniji među turistima. 

Nemam pojma zbog čega je tako, ali obično se smatra da na zimski odmor i u Alpe putuju samo skijaši. Nikad u životu nisam stala na skije, ali mi to uopšte nije smetalo da se zaljubim u Alpe. A zapravo, Alpe su bile „in“ mesto za odmor još davno pre nego što su letovanja, zimovanja, skijanje i hoteli sa pet zvezdica uopšte izmišljeni. Ako rešite da odete na jedno nekonvencionalno putovanje u Štajersku, u mesto koje gotovo da i ne postoji u ponudi naših turističkih agencija, brzo ćete shvatiti i zašto je tako.

Gradić Bad Ausze, koji se zvanično smatra geografskim središtem Austrije, nije naročito poznat, ali to je verovatno upravo ono što ga čini tako idiličnim. Ako se autom zaputite ka ovom kraju, primetićete da ćete se negde kod Graca, tačnije rečeno kod tržnih centara u okolini Graca, oprostiti od registracijskih tablica naših zemljaka. Dalje ka središtu Austrije, put Salcburga, vode izuzetno dobri putevi sa brojnim tunelima. Iako usput nema većih gradova gotovo čitav ovaj kraj je naseljen, pa ćete gotovo duž celog puta osim veličanstvenih planina i zamkova kao što je tajanstveni Strehau iz 11. veka, viđati i planinske kućice zahvaljujući kojima ovaj živopisni krajolik deluje uređeno i pitomo. U Bad Auzseu, do kojeg se stiže za sat-dva vožnje od Graca, ima turista, ali su to skoro isključivo „German-speaking“ gosti, to jest, Nemci i sami Austrijanci. Bez obzira na to, ukoliko se odlučite da sebi priuštite odmor u ovom lepom kraju, uverićete se u izuzetno gostoprimstvo i vrhunski profesionalizam i gostoljubivost austrijskih domaćina. Grad sa svih strana okružuju snežni vrhovi Alpa i čak pet bistrih planinskih jezera. U blizini se nalazi i nekoliko skijališta, među kojima je i čuveni Šladming, ali i mnoge druge zanimljivosti.

Bad Ausze je procvetao još u srednjem veku zahvaljujući obližnjim rudnicima soli a značajniji trgovački centar postao je već u trinaestom veku, te se u

gradu nalaze i dve veće crkve iz 14. i 15. veka. U blizini grada su i čuvene pećine u kojima su za vreme Drugog svetskog rata nacisti skrivali najvrednija svetska umetnička dela. Spomenik nadvojvodi Johanu u centru grada podseća na to da je Bad Ausze poznat i po jednoj čuvenoj ljubavnoj priči: ovde je austrijski nadvojvoda Johan, sin cara Leopolda II, 1819. godine upoznao kćerku poštanskog službenika Anu Plohl i zaljubio se u nju. Pošto je Ana bila obična građanka, par je godinama čekao na dozvolu za venčanje ali je mladoženja bio uporan te je ljubav na kraju pobedila i dobivši odobrenje cara Franje II, nadvojvoda se konačno oženio Anom 1829. Osim zbog ove lepe i romantične priče, nadvojvoda Johan je među meštanima Štajerske bio popularan i zbog velike ljubavi prema ovom kraju, gde provodio dosta vremena kao strastveni planinar i lovac. Među besprekorno urednim i ljupko oslikanim gradskim kućama u tradicionalnom alpskom stilu koje plene starinskim šarmom i izgledom, sigurno će vam pasti u oči i moderan okrugli most u obliku „mercedesovog“ znaka, takođe jedan prepoznatljivih simbola ovog mesta.

Od pet jezera koja okružuju Bad Ausze, tri su veća: Altausze, Grundlze i Halštatsko jezero. Grundlze je najveće štajersko jezero, zbog čega ga još nazivaju i „Štajerskim morem“. Na obalama Altauszea nekada je u iznajmljenoj planinskoj kući s porodicom redovno letovao i čuveni Sigmund Frojd, zbog čega obližnja ulica i danas nosi njegovo ime. Halštatsko jezero je priča za sebe. Po ovom gradu nazvana je i kultura ranog gvozdenog doba nastala u okolini ovog grada, gde se nalazi čuveni drevni rudnik soli. Do ovog idiličnog gradića „kao sa razglednice“, do pre stotinjak godina moglo se stići samo čamcem ili stazom koja je vodila preko tavana gradskih kuća. Sada mu je, na sreću, moguće prići i autom, mada se kroz centar grada ne vozi, već automobil morate ostaviti na nekom od parkinga. Ovaj gradić koji kao da lebdi nad jezerom bistrim poput ogledala, sa svih strana okružen snežnim planinskim vrhovima, zaista predstavlja prizor od kojeg zastaje dah. Ono što u Halštatu svakako treba videti jeste pomenuti rudnik soli sa muzejem, muzej kulturne istorije i čuvena kosturnica. Naravno, Halštat je samo jedno od zanimljivih mesta do kojih lako možete stići iz Bad Auszea a ako ste raspoloženi da na izlet odete i nešto dalje, Salcburg je udaljen samo osamdeset kilometara. Usput možete svratiti i u čuvenu banju Bad Išl, Sankt Volfgang ili Sankt Gilgen, idilične gradiće na obali jezera Volfgangze.

Ono što ćete takođe verovatno zapaziti prošetate li ulicama Bad Auszea biće mnoštvo ljudi u ljupkim tirolskim nošnjama. Naime, ovo je jedan od retkih gradova u kome većina stanovnika svakodnevno nosi narodnu nošnju. Uopšte, u unutrašnjosti Austrije narodne nošnje nisu retka pojava, mnogi ih nose čak i na posao a izgledaju vrlo lepo i elegantno. U skladu s tim, mnoge prodavnice tekstila i odeće u Bad Auszeu nude bogat izbor košulja, “dirndl“ sukanja, vunenih čarapa, “špilhozni“, džempera i kaputa. Mnogi od ovih izuzetno kvalitetnih odevnih predmeta mogli bi se divno uklopiti i u najmoderniju garderobu, ali ne očekujte niske cene: ovi lepi i elegantni komadi koštaju često i po više stotina evra. Uprkos tome, eventualni šoping u ovom kraju ima svoje prednosti. Cene možda nisu pristupačne, ali zato ovde kineska roba kao da ne postoji: sve što ovde kupite je vrhunskog kvaliteta i najčešće tradicionalne i ručne izrade. To je nešto čime više ne mogu da se pohvale ni mnogo veći i poznatiji gradovi a pogotovo ne poznati svetski turistički centri, preplavljeni uniformnim kičerajskim suvenirima. Zato ovde možete kupiti mnogo nekonvencionalnih ali zanimljivih stvarčica, od pomenute kvalitetne garderobe preko zanatskih proizvoda čuvenog alpskog travarstva, organskih namirnica, dok su brojne starinarnice pune zanimljivih i vrednih antikviteta.

Pošto je Bad Ausze i banja, nekoliko hotela ima izvanredne spa centre sa zatvorenim i otvorenim bazenima a Štajerska je naravno poznata i po nenadmašnim gastronomskim specijalitetima i sopstvenim vinima. Ovaj skriveni kutak u srcu Austrije, negde na polovini puta između Graca i Salcburga, okružen bistrim jezerima i veličanstvenim alpskim vrhovima, odiše lepotom i toplinom koju zaista treba osetiti i doživeti.   

Više priča o putovanjima i korisnih saveta potražite na Fejsbuk stranici Putoholičarske priče / Travelholic Tales i na instagram nalogu Aleksandrina stranica.

9 zlatnih pravila za lepši odmor

Putovanje sa više uživanja i manje nerviranja

Godišnji odmor koji čekamo cele godine u teoriji je uživancija a u stvarnosti često predstavlja i svojevrstan stres. Da biste ga lepše i rasterećenije proveli, pridržavajte se sledećih zlatnih pravila

Izbegavajte špic sezone

Mnogo je razloga da izbegavate da letujete u špicu sezone. Najskuplje cene, najveće vrućine, najveće gužve na plažama i putevima, najduža čekanja na granicama... sve se to dešava od kraja jula do kraja avgusta. Poštedite sebe godišnjeg odmora koji ćete provesti čekajući na granicama i naplatnim rampama i boreći se za mesto pod suncem i pored bazena. A samo petnaestak dana ranije ili kasnije od toga, možete letovati po dvostruko jeftinijim cenama.

Izbegavajte putovanje vikendom

Čak i ako ste iz nekog razloga prinuđeni da letujete od, recimo, početka avgusta, u svakom slučaju potrudite se da izbegnete putovanje vikendom. Sve one jezive slike kilometarskih kolona koje gledamo na televiziji i društvenim mrežama po pravilu snimljene su vikendom. Radnim danima gužva na putevima i granicama daleko je manja, a ako, recimo, tražite smeštaj na licu mesta, ponedeljkom, utorkom i sredom imaćete daleko više šanse da nađete bolji smeštaj po povoljnijoj ceni. Dani kada svakako treba da izbegavate putovanje, potogovo u sezoni zovu se petak, subota i nedelja.

Izbegavajte praznike, „okrugle“ datume i smene turističkih agencija

Uvek proverite da li je dan kada treba da putujete neki praznik ili produženi vikend u zemlji u koju putujete ili kroz koju prolazite Takođe, imajte u vidu da su smene u turističkim agencijama obično prvog, desetog ili dvadesetog u mesecu. Još ako se poklope, recimo, okrugao datum, špic sezone i vikend, neizbežne su duge kolone, gužva i čekanje satima. A šta će vam to u životu, a pogotovo na odmoru? Upamtite, vi birate kada ćete putovati. Birajte pametno.

Sami birajte odredište

To što se vaša kuma, najbolja drugarica ili prva komšinica fantastično provela na nekom mestu nipošto ne znači da će se i vama isto mesto svideti. Radije razmislite šta vi lično očekujete od odmora i šta vam je najbitnije. Želite li lepu plažu, dobar provod, udoban smeštaj ili pak neko mirno mesto gde ćete pobeći od svega? To zavisi samo od vas. Priuštite sebi ono što vi sami želite – to je recept za idealan odmor u kojem ćete uživati.

Istražite odabrano odredište

Pre nego što rezervišete ili uplatite putovanje na određenu destinaciju, ukoliko tamo putujete prvi put, potrudite se da saznate što više o tom mestu. To danas nije nimalo teško. Brojni turistički sajtovi i blogovi pružiće vam vrlo jasnu sliku o svakom mestu na planeti. Naravno, utisci različitih putnika biće različiti, ali u svakom slučaju pretraživanjem i raspitivanjem saznaćete mnogo više o mestu ako pročitate utiske ljudi koji su tamo putovali. Vodite računa da su reklamni sadržaji jedno, a utisci ljudi koji su tamo boravili nešto sasvim drugo. Tako ćete saznati za brojne prednosti i mane odabranog mesta, a takođe ćete unapred znati šta možete da očekujete ili šta nikako ne treba da propustite a šta bi pak najbolje bilo zaobići i preskočiti.

Proverite smeštaj

Mnogi tvrde da im smeštaj na odmoru nije nimalo važan. Isti ti ljudi pak često će se žaliti da su nezadovoljni smeštajem, da su sadržaji objekta bili loši, da je apartman daleko od plaže ili da im je u hotelu loše radio internet, ili, da su morali da doplaćuju klimu. Jasno je da ne možete imati savršeno tačnu sliku o smeštaju unapred, ali ako se potrudite da se raspitate kakvi su utisci putnika koji su već tamo boravili, brzo ćete steći poprilično dobru sliku o tome šta vas čeka na odmoru i u odabranom smeštaju.

Uplatite zdravstveno osiguranje

Ponekad je ono uračunato u aranžman, a neke banke korisnicima nekih kreditnih kartica daju i gratis osiguranje. Proverite zato da li ga već imate a ukoliko ga nemate, ne brinite, polisa osiguranja na sedam ili deset dana nije skupa. Vredi platiti nekoliko stotina dinara po osobi da biste na odmoru imali jednu brigu manje.

Ne opeterećujte se društvenim mrežama

Savršeno je jasno da želite da imate lepe uspomene sa odmora kao i da je to idealno okruženje u kojem možete napraviti najlepše fotke za svoj Fejsbuk i Instagram nalog. Sve je to sasvim prirodno, ali ne opterećujte se previše fotkanjem. Uživanje je najvažnije!

Obezbedite sebi nekoliko slobodnih dana pre i posle

Često čujemo rečenicu – treba mi odmor od odmora. To je ponekad samo posledica toga što se pakujemo i putujemo u poslednji čas, što izaziva nervozu, a odmah po povratku, često već sutradan, vraćamo na posao i pokušavamo da se uklopimo u svakodnevnu radnu rutinu, što nam uvek teško pada. Zato obezbedite sebi bar po dva neradna dana pre i posle putovanja – pre, da biste na miru i bez žurbe mogli da se spremite, a posle, da biste se na miru raspakovali i pripremili na posao.

Više priča o putovanjima i korisnih saveta potražite na Fejsbuk stranici Putoholičarske priče / Travelholic Tales i na instagram nalogu Aleksandrina stranica.

Napulj, to je ljubav

Napulj je stariji od Rima. Osnovan je kao grčka kolonija Partenopa nazvana po mitskoj sireni pre 2800 godina, a naziv Napoli potiče od grčih reči Nea polis – novi grad. Njegov istorijski centar sa svojih 1700 hektara, najveći je istorijski centar jednog evropskog grada i nalazi se na Uneskovoj listi istorijske baštine još od 1995. godine.

Napulj je smešten u središtu Napuljskog zaliva na obali Tirenskog mora kao najveći grad italijanske pokrajine Kampanije, a sa prigradskim naseljima ima preko četiri miliona stanovnika, što ga čini trećim najvećim gradom u Italiji, posle Rima i Milana. Pored službenog italijanskog, u Napulju se govori i napolitanski jezik, odnosno dijalekat.

Zahvaljujući svojoj burnoj istoriji Napulj i danas u sebi nosi tragove brojnih vladara i vekova. Izuzetno je zanimljivo i okruženje u kojem se ovaj grad nalazi. Smešten je pod aktivnim vulkanom Vezuvom, u prelepom Napuljskom zalivu, a u njegovoj neposrednoj blizini su i Amalfitska obala i ostrva Kapri i Iskija.

Čuvena izreka – Vidi Napulj i umri – postala je svetski poznata najviše

zahvaljujući velikom nemačkom pesniku Geteu, koji je spominje u svom delu Italienische Reise – Italijansko putovanje, zasnovanom na njegovim dnevnicima. U Napulju se, zaista, mnogo štošta može videti, a u njegovoj okolini još i više. Posebno je zanimljivo da ovaj prelepi grad i dalje odoleva masovnim nasrtajima turista, zbog čega se u njemu zaista još uvek može uživati bez uobičajenih gužvi koje su već bezmalo „progutale“ mnoga atraktivna svetska odredišta i boravak u njima učinile napornim a ponekad čak i mučnim. Šetajući Napuljem, naprotiv, pored obilaženja znamenitosti, moći ćete da osetite i istinku atmosferu grada i nećete se neprestano sudarati sa grupama turista koje vrvljaju svuda unaokolo.

Nekoliko najpoznatijih građevina nalazi se u samom centru Napulja. To su, pre svega, Castel Nuovo, tj. Novi zamak, iz XIII veka, koji je bio sedište kraljeva Napulja, Aragona i Španije do 1815. U njegovoj neposrednoj blizini su i Nacionalna biblioteka, pozorište San Karlo, Galerija Umberta I, te najpoznatiji napuljski trg Piazza del Plebiscito, smešten između kraljevske palate Palazzo Reale i bazilike San Francesco di Paola. Nadomak samog trga pruža se i veličanstven pogled na zaliv i Vezuv, a na vrhu brda sa suprotne strane nalazi se Castel Sant'Elmo. Ukoliko pak sa trga krenete u šetnju duž obale, naići ćete i na poznati Castel dell'Ovo.

U kolikoj meri Napulj odoleva masovnom turizmu jasno je i po tome što je njegov prostrani glavni trg Plebiscito do pre svega desetak godina predstavljao parking. Danas, srećom, više nije tako. Tu u centru grada, možete popiti kafu ili naručiti kolače u poznatom starinskom kafeu Gambrinus, u kojem je skoro uvek gužva a iz centra se, takođe, možete zaputiti na nekoliko različitih strana. Ako krenute otmenom ulicom Kjaja, u jednoj bočnoj uličici ubrzo ćete ugledati slavnu  piceriju Brandi u kojoj je, kako legenda kaže, 1889. napravljena prva pica na svetu – Margarita, u čast Margarite Savojske. Međutim, odličnu picu možete pojesti u skoro svakom napuljskom restoranu, i to naravno po povoljnijoj ceni, a izbor je neverovatan. Iz centra Napulja možete, takođe, krenuti i poznatom ulicom Toledo, ili se žičarom popeti do pomenutog zamka Sent Elmo. Kuda god da krenete, ne propustite da prošetate živopisnim uličicama, probate neke od napuljskih specijaliteta kao što su, naravno,

pica, pržena pica frita, osvežavajući liker od limuna limoncello ili poznati slatkiši zvani baba. Iskoristite priliku da obiđete i muzeje čije su ulaznice prilično jeftine u poređenju s drugim gradovima, kao i crkve kojih ima mnogo. Nezaobilazna je svakako i jedinstvena kapela San Severo, sa čuvenom skulpturom Hrista pod velom. Ako se zamorite od šetnje ili odmaknete malo dalje od centra, dobro je da znate da Napulj ima i metro koji veoma dobro fukncioniše i povezuje grad i sa okolnim naseljima.

Ono što Napulju daje dodatnu čar svakako su i okolni gradovi i ostrva. Iz Napulja lako možete obići prelepu Amalfitsku obalu na kojoj se nalaze gradovi poput Amalfija, Positana, Sorenta. Do njih možete stići na više načina, autom ili autobusom, vozom ili brodom. Vožnja duž obale je doživljaj za sebe, ali u vreme praznika i letnje sezone ume da bude i naporna, naročito zbog velikih gužvi, tako da je možda najbolje da do ovih gradića doplovite morem. A svakako treba iskoristiti priliku da se na taj način obiđu i čuvena mondenska ostrva Kapri i Iskija. Ono što mnoge turiste posebno privlači u okolini Napulja svakako su arheološki lokaliteti Pompeja i Herkulanum, mesta pogođena čuvenom erupcijom Vezuva pre gotovo dve hiljade godina. A kad smo već kod izleta iz Napulja, ukoliko ga još niste posetili ili vas vuče želja da ga ponovo vidite, iz Napulja možete lako i brzo stići i u Rim. Sve u svemu, Napulj u potpunosti opravdava čuvenu izreku „Vidi Napulj i umri“, naslov poznatog romana Jedi, moli, voli, ali i veliki hit iz šezdesetih godina – Napoli, That's Amore – Napulj, to je ljubav.

Pratite nas na Fejsbuk stranici Putoholičarske priče / Travelholic Tales i na instagram nalogu Aleksandrina stranica.