Sve što treba da znate o Acqua Alta - venecijanskoj poplavi

U Veneciji sneg prilično retko pada, ali je zato acqua alta česta pojava u zimskim mesecima. Šta je acqua alta, ili bukvalno, visoka voda? To je prirodna pojava do koje dolazi kada se morska plima poveže sa još nekim atmosferskim uticajima ali najjednostavnije rečeno, to je plavljenje Venecije morskom vodom.

Sigurno ste nekad videli fotografiju poplavljenog Trga Svetog Marka. To se redovno dešava kada se pojavi acqua alta. Ovakva slika automatski na posmatrača ostavlja utisak da je poplavljen čitav grad, ali zapravo uopšte nije tako. Najčešće, niti je poplavljen čitav grad, niti ova pojava traje duže od nekoliko sati. Pre svega, uobičajene oscilacije plime traju po šest časova, što znači da voda šest časova nadolazi, a narednih šest časova se povlači. Acqua alta javlja se po pravilu uglavnom na vrhu plimnog talasa, što znači da sama poplava retko traje više od dva ili tri sata. Poplava obično pokriva nekih 20-30 procenata gradske površine, a veoma retko čitav grad. Međutim, Trg Svetog Marka najniža je tačka Venecije i kada dođe do plavljenja, ovaj velelepni trg koji je ubedljivo najprepoznatljiviji i najpoznatiji deo grada redovno se potpuno ispuni vodom. Slično važi i za one delove grada koji su najbliži obali ili većim kanalima, to jest, pre svega za delove Venecije oko Kanala Grande koji je istovremeno i glavna gradska saobraćajnica na kojoj se nalaze najvažnije stanice gradskog prevoza za vodeni autobus vaporetto, kao što su, na primer, most Rialto i obližnja istoimena pijaca. Ovo su, naravno, delovi Venecije koji se najčešće slikaju, a takođe i mesta koja turisti najčešće obilaze. Međutim, uprkos fotografijama poplavljenih simbola grada koje izgledaju dramatično pa i utiscima turista koji se u Veneciji nađu u onih nekoliko sati kada naiđe acqua alta, poplava najčešće ne zahvata veliki deo grada, niti dugo traje. Doduše, klimatske promene uticale su i na ovu pojavu koja se nekada dešavala desetak puta godišnje, pa sada ovakvih poplava u jednoj godini može biti i po pedesetak. Uprkos tome, još uvek nije premašena najveća poplava do sada koja se dogodila 4. novembra 1966, kada je plima tri dana bila praćena i izuzetno jakom kišom, te su građani Venecije bili prinuđeni da se kreću kroz vodu visoku do ramena a mnoge prodavnice, restorani i hoteli pa i znamenitosti pretrpeli su razornu štetu. Srećom, posle ove katastrofalne poplave preduzete su brojne efikasne mere, zahvaljujući kojima se katastrofalne razmere poplava do sada nisu ponovile.

Venecijanci se zbog ove pojave nimalo ne uzbuđuju i uvek su potpuno

spremni na nju. Pre svega, meteorološke prognoze, plima i vodostaj se redovno prate, tako da se unapred zna kada acqua alta može da se očekuje, a nadležne službe sa izuzetnom tačnošću predviđaju kretanje plime, pogotovo u predstojećih 48 časova. Zahvaljujući ovim preciznim obaveštenjima građane Venecije acqua alta nikada ne iznenadi, a i turisti koji planiraju putovanje u ovaj prelepi grad, naročito u zimskim mesecima, mogu pratiti prognoze vodostaja na sajtovima poput http://www.veniceforyou.com/highwaterprev.html.  Kada plima naiđe, oglašavaju se sirene u znak upozorenja i dok trepnete, na sva kritična mesta postavljaju se „mostići“ sastavljeni iz delova koji se nižu jedan do drugog, tako da je kretanje moguće i kroz one delove grada gde je voda najdublja. Gotovo nevidljiv sistem oluka, kanala i odvoda automatski se aktivira tako da se voda brzo preliva da ne bi poplavila kritične tačke, a kada plima počne da opada, voda vrlo brzo i efikasno otiče. Čim ulice i trgovi počnu da se pune vodom, u izlozima i kod uličnih prodavaca u trenu se pojave gumene čizme koje koštaju desetak evra (cena im se obično kreće od 8-12), ali i plastične navlake za obuću, obično po ceni od  oko 5 evra (cena im može biti i manja ili viša, zavisno od toga koliko su u tom trenutku „aktuelne“, odnosno nepohodne). Ukoliko se baš u vreme „akva akte“ zateknete u Veneciji, nipošto ne treba da brinete ili da pomislite da nemate sreće. Naprotiv, imate priliku da doživite zanimljivu pojavu koja je tipična odlika Venecije, a uz to je i lepa prilika da obiđete i skrivenije, unutrašnje delove grada koje turisti najčešće i ne vide. Naravno, možete da birate hoćete li se u tom slučaju opremiti odgovarajućom obućom i zaputiti na Trg Svetog Marka ili ćete pak, ako imate na raspolaganju nešto više vremena, provesti nekoliko sati u šetnji drugim delovima grada, obilasku brojnih palata i muzeja, vožnji Kanalom Grande ili ćete sesti negde na ručak, piće ili kafu da opušteno uživate u venecijanskim specijalitetima ili vinu dok se voda ne povuče. Šta god od nabrojanog da odaberete, sigurno je da ćete se lepo provesti i uživati, jer Venecija je čudesna po svakom vremenu i u svakom godišnjem dobu, a ako želite da posetite Veneciju a da pri tom izbegnete gužvu, pročitajte više o tome ovde.

Još mnogo korisnih priča i saveta potražite na stranici Putoholičarske priče

Morahalom - mesto za opuštanje

U turističkom rečniku regiona poslednjih godina jedna reč postaje sve češća i sve popularnija: Morahalom.

Ako slučajno već niste čuli za ovo mesto, reč je o maloj banji u Mađarskoj, blizu Segedina i vrlo blizu granice sa Srbijom. Toliko blizu da ne mogu da se otmem utisku da je možda upravo ova banja bila jedan od glavnih razloga što je pre nekoliko godina, na granici između Srbije i Mađarske otvoren još jedan granični prelaz, Bački Vinogradi, namenjen individualnom prelasku granice i tačno jedanaest kilometara udaljen od centra Morahaloma. To je istovremeno i preporuka za sve one koji se u svom aranžmanu i sopstvenim automobilom zapute iz Srbije ka Mađarskoj: na ovom prelazu obično nema autobusa a najčešće ni prevelikog prometa, pa samim tim ni dugog čekanja po kome nam je prelaz Horgoš, nažalost, svima dobro poznat. Doduše, u poslednjih par godina i na prelazu Bački Vinogradi počele su povremene gužve ali je za sada ipak ovaj prelaz, još uvek, definitivno bolja varijanta od Horgoša.

Bukvalno posle desetak minuta vožnje od Bačkih Vinograda stiže se do sela Morahalom, pre svega poznatog po banji-kupalištu Eržebet. Ovo je tipična mađarska banja sa obiljem raznovrsnih bazena, otvorenih i zatvorenih, sa „običnom“ i termalnom vodom, mnoštvom sauna, vrlo dobro opremljena i sređena ali, što je takođe tipično za mađarske banje, bar one starijeg datuma, bez posebne udobnosti i glamura. Ukoliko volite ovu vrstu odmora i kupanja u ovim bazenima i saunama možete uživati do mile

volje a termalna voda banje Eržebet, mada naizgled deluje pomalo mutno i „masnjikavo“, kažu, leči mnoge bolesti, od reume do ginekoloških problema. U Morahalom možete doći na jednodnevni izlet, bilo u sopstvenom aranžmanu bilo preko agencije, provesti dan u banji sa ulaznicom od oko 2000 forinti, ili se pak odlučiti da ostanete duže i potražiti smeštaj u ovom ljupkom mestu. Kada je o tome reč, možete da birate između nekoliko manjih i skromnijih, starijih pansiona među kojima se izdvaja Thermal Panzio, šarmantnog „predratnog“ izgleda u stilu provincijskih pansiona i prenoćišta iz romana Agate Kristi, takođe u neposrednoj blizini kupališta i sa direktnim pristupom svim sadržajima banje. Međutim, ako volite komfor i udobnost, pravo mesto za boravak u Morahalomu je svakako neki od novijih hotela izgrađenih u poslednjih nekoliko godina, Colosseum i Elixir. Oba hotela su nova i vrlo lepo opremljena i obezbeđuju besplatan pristup banji, ali imaju i sopstvene bazene odnosno manje spa centre. Naravno, u svim hotelima i restoranima imaćete priliku da uživate i u specijalitetima čuvene mađarske kuhinje.

Hotel Colosseum, koji u svojoj ponudi imaju mnoge turističke agencije, poseduje sopstveni lepo opremljen spa centar sa dva manja bazena sa đakuzijima, Knelpovom kupkom i saunama i izvanrednu ishranu sa švedskim stolom koji svakodnevno uključuje čak i ponudu bezglutenske hrane. To zadovoljstvo koštaće vas pedesetak evra dnevno po osobi za polupansion, ili nešto manje za noćenje s doručkom. Cene su, razume se, nešto niže u vansezoni i radnim danima nego vikendom i praznicima a s obzirom da je odnos cene i kvaliteta usluge i sadržaja zaista veoma dobar, oba hotela svrstala bih u kategoriju affordable luxury – to jest, dostupnog odnosno pristupačnog luksuza. 

Ako rado vozite bicikle možete ih iznajmiti na recepciji nekog od pomenutih hotela ili pak prošetati po okolini ovog mirnog gradića i obići Vinsku kuću Kraller, Kuću štrudli, rezervat bizona ili Mini Hungary park u kojem su predstavljene minijature poznatih mađarskih građevina.

Ono u čemu Morahalom oskudeva jesu šoping i noćni izlasci, međutim, i jedno i drugo možete lako nadoknaditi u obližnjem Segedinu, jer je svaka poseta Morahalomu, pogotovo ako je reč o višednevnom boravku, odlična prilika da se upozna i ovaj lepi grad na Tisi. Segedin svakako zaslužuje zasebnu putoholičarsku priču a što se Morahaloma tiče, treba još dodati da vam, ako tamo putujete pravo iz Srbije preko pomenutog graničnog prelaza Bački Vinogradi, nije potrebna vinjeta, tj. da ne morate plaćati mađarsku putarinu. Eto dakle i jednog razloga više da u ovom ljupkom mestu provedete neki prijatan jesenji ili zimski vikend.

Više  preporuka u vezi sa putovanjima potražite na stranicama Putoholičarske priče, Klub ljubitelja Piliona, i na Instagram profilu Aleksandrina stranica.

Zašto muškarci vole kučke?

Knjiga Šeri Argov ’Zašto muškarci vole kučke’ pruža jedinstven odgovor na pitanje zašto muškarce privlače jake žene koje imaju stav. Uz mnogo sočnih detalja, ovaj realistični vodič otkriva zašto je jaka žena poželjnija od one koja uvek govori „da, dragi“ i rutinski se žrtvuje

Na knjigu Zašto muškarci vole kučke nabasala sam sasvim slučajno, nekoliko godina pošto je objavljena i postala hit u svetu. Na moju sreću, do tada je nije bio zapazio ni

otkupio nijedan srpski izdavač. Naravno, naslov me je odmah zainteresovao a čim sam počela da je čitam uverila sam se da je reč o izuzetno duhovitoj ali i korisnoj knjizi. Najvažnije je napomenuti da reč „kučka“ ovde nije upotrebljena u pežorativnom smislu i nipošto ne označava ženu koja pravi spletke, troši tuđ novac, kuva kućne ljubimce (sećate se Fatalne privlačnosti?) u loncu i zagorčava život svom dečku/mužu/ljubavniku i ostatku sveta. Naprotiv. Reč kučka ovde je upotrebljena u pozitivnom značenju i oslikava ženu koja, prosto rečeno, drži do sebe. Njena suštinska poruka glasi: ako želite da vas muškarac poštuje, morate pre svega poštovati sebe. Smisao i namena ove knjige postaju sasvim jasni kada se prisetimo koliko smo puta čuli žene kako jadikuju: „Kuvam, perem i peglam, ugađam mu na sve načine, a on me: ne poštuje/zapostavlja/ vara/ je ostavio i otišao sa tom i tom... kučkom!“ Prema teoriji Šeri Argov, ova tvrdnja nije daleko od istine. Autorka čak, kroz celu knjigu, detaljno objašnjava zašto se takve stvari dešavaju i zašto su kučke uvek u prednosti nad „finim devojkama“. Po njenom mišljenju, žena koja poklanja više pažnje muškarcu nego sebi jeste žena koja muškarcu nije naročito zanimljiva. Šta mislite, da li je to tačno? J

Naravno, ne slažem se baš sa svakom rečenicom u ovoj knjizi, ali bar dve trećine bih mogla da potpišem, i to sa zadovoljstvom. Svi smo, sigurno, imali prilike da se uverimo da se besomučni trud u ljubavi retko isplati, i samo je pitanje koliko smo uspeli da učimo na vlastitim greškama. Ako jesmo, odlično. Ako nismo, tu je Šeri Argov. Ona uverljivo i duhovito objašnjava zašto ne treba da dozvolimo da nam ljubav zavrti pamet i obori nas s nogu i zašto u svakom trenutku moramo znati šta radimo, čak nam objašnjava i kako to treba da radimo. Ubeđena sam da saveti Šeri Argov važe ne samo u ljubavi, već u većini životnih situacija uopšte. Na kraju krajeva, ona samo tvrdi da treba verovati sebi i u sebe, a to još nikome nije naškodilo.  

U trenutku kad sam preporučila da se ova knjiga objavi u Srbiji, moram da priznam da nisam bila sigurna koliko će ona biti zanimljiva našim ženama, budući da naša tradicija (bar nominalno) nalaže sasvim drugačije obrasce ponašanja. Međutim, rizik se isplatio i Kučka se brzo svrstala među najprodavanije Lagunine knjige, gde je ostala i do danas, a imali smo prilike da se uverimo da su je i kupovali i čitali i muškarci i žene. Takođe, nisam se pokajala što sam ostala verna provokativnom naslovu i nisam ga „upristojila“ u prevodu kao što je, recimo, učinjeno u Hrvatskoj. Ako mene pitate, ovu knjigu bi trebalo uvesti u obaveznu školsku lektiru, negde u prvi ili drugi razred srednje škole, a možda i ranije. Naravno, moje mišljenje je krajnje subjektivno, ali skoro desetgodina posle objavljivanja Kučke imam zadovoljstvo da kažem da su se mnoge čitateljke složile sa mnom J

Olimija - velnes za uživanje

Najpopularniji slovenački velnes na hrvatsko-slovenačkoj granici  

U mestu Podčetrtek u Sloveniji, na samoj slovenačko-hrvatskoj granici, nalazi se izuzetno atraktivan turistički kompleks „Olimija“. Iako ne spada u mesta zadivljujuće prirodne lepote kao što je Bled, Olimija je u oštroj konkurenciji slovenačkih, pa i susednih austrijskih, italijanskih i hrvatskih velnes centara uspela da izbori vodeće mesto. Ponuda Olimije obuhvata sve vrste smeštaja, od hotela sa pet zvezdica preko hotela niže kategorije, apartmana, vikendica za iznamljivanje do glampinga, koji je poslednja reč mode u svetskom turizmu. Složenica glamping potiče od reči glamour i camping, tj. kampovanje, i označava vid smeštaja koji podrazumeva boravak u prirodi, ali uz najsavremeniji komfor i luksuz. Dakle, ponešto za svakoga i za (skoro) svaki džep.

Svi ovi smeštajni objekti, međutim, imaju nešto zajedničko i veoma praktično: povezani su podzemnim hodnicima sa spa centrima i bazenima. Ovo jednostavno rešenje omogućava da gosti svih smeštajnih kapaciteta koriste sve spa sadržaje ovog kompleksa i to tako da iz svoje sobe, apartmana ili iznajmljene kuće u bade mantilu dođu do saune ili bazena.

Najprimamljivija zabava u Olimiji svakako je kupanje i uživanje u termalnim objektima. I tu je izbor vrlo širok. Porodice sa decom svakako najviše privlači vodeni park Akvaluna. Spa centri Termalija i Orhidelija nude kupanje u unutrašnjim i spoljašnjim bazenima u svako doba godine. Gostima su na raspolaganju i različite vrste sauna, brojni tretmani, razne vrste pilinga i kupki, masaže, knelpova kupka, zdravstveni ili estetski tretmani, zavisno od želja i mogućnosti. Međutim, mora se reći da je ubedljivo najupečatljivi deo celog kompleksa velnes Orhidelija. Ovaj state-of-the-art spa centar je poslednjih godina više puta proglašavan za najbolji velnes centar u Evropi. Budući da je i cena u skladu sa kvalitetom, u Orhideliji najčešće nema prevelike gužve, ali ako se odlučite da se častite uživanjem u ovom kompleksu, bilo da se kupate, koristite džakuzije i saune, uživate u nekom tretmanu ili samo leškarite na vodenom krevetu birajući između ozbiljne i moderne muzike ili pak zvukova prirode u slušalicama, sigurno se nećete pokajati.   

  

Naravno, svaka dobra turistička ponuda podrazumeva zanimljive mogućnosti za šetnju i izlete. Sam Podčetrtek je malo mesto ali se na brdu iznad njega nalazi zamak – grad Podčetrtek – koji se u pisanim beleškama prvi put spominje 1261. U novijoj istoriji bio je u vlasništvu plemićke porodice Atems, kojoj je oduzet 1945. Kuriozitet je da su sadašnji vlasnici ovaj zamak površine od 2600 kvadratnih metara ponudili na prodaju za 370.000 evra, jer mu zbog lošeg održavanja preti urušavanje, ali čini se da zainteresovanih kupaca za sada nema. To i nije previše čudno, s obzirom da se procenjuje da u restauraciju ovog dvorca treba uložiti oko 20 miliona evra. Opština Podčetrtek se, kažu, protivi prodaji dvorca i nada se da će ga uz pomoć evropskih fondova obnoviti i pretvoriti u prvorazrednu turističku atrakciju.

U blizini Podčetrteka i Olimije nalazi se i odlično očuvan manastir Olimje u čijem je sklopu i manastirska apoteka, a odmah pored nje i vrlo zanimljiva prodavnica čokolade. To je idealno mesto za kupovinu suvenira ili poklončića u vidu najrazličitijih čokoladnih poslastica, svih mogućih ukusa i oblika. U neposrednoj blizini manastira je i park Jelenov greben, gde možete prošetati po prirodnom staništu jelena ili predahnuti u restoranu a ako želite, možete zajedno sa domaćinima nahraniti i pitome i ljupke jelene i srne. Okolina Olimije je, takođe, idealna za sportsko ili rekreativno pešačenje ili biciklizam. Nešto dalje nalazi se i Kozjanski park prirode i zamak Podsreda, a ako ste ljubitelj jugoslovenske socijalističke istorije, ni Kumrovec nije daleko. Sve u svemu, Olimija pruža izuzetne mogućnosti da svoj odmor prilagodite sebi i maksimalno iskoristite baš onako kako sami želite.

Mogućnosti ishrane u Olimiji takođe su raznovrsne i prilagođene željama i potrebama gostiju. Svi objekti imaju restorane i barove a svaki gost u skladu sa smeštajem i svojim mogućnostima može uplatiti ishranu u hotelu ili restoranu, sam pripremati hranu ili se hraniti u prodavnici ili restoranima izvan hotela. Šta god da izaberete, nemojte propustiti priliku da uživate u slovenačkim specijalitetima, kao što su kranjske kobasice, kraški pršut, blejska kremna rezina i, naravno, laškom pivu i dobrim slovenačkim vinima.

Sveobuhvatan pristup odmoru i opuštanju i zavidnom nivou usluge koji se tako uspešno neguje u ovom centru, lepo je sažet na bilbordu koji se nalazi na samom ulazu u centar Olimija:

„Budite ljubazni prema sebi i drugima kad god je to moguće.

Uvek je moguće.“      

Više priča i preporuka potražite na Fejsbuk stranici Putoholičarske priče / Travelholic Tales i na instagram nalogu Aleksandrina stranica.

Venice without crowds – 5 rules

If you follow at least 2 or 3 from these 5 rules, you can truly enjoy this wonderful town without tiring and maddening crowds

Venice is beyond doubt one of the most beautiful and most visited places in the world. However, what most travellers resent in Venice are terrible crowds. But, if you observe several important rules, you can lose the crowds and enjoy Venice as a true La Serenissima, in peace and quiet!

Rule no 1 – Get away from San Marco during the day

This simple rule is available to anyone! Yes, I know that you can not go back home without a photo taken in San Marco Square. But believe me, in Venice there are numberless perfect places to explore, to see and also to take photos, places where you can really take some authentic and original pics in which you will be alone and relaxed, not surrounded with millions of other tourists which obliterate you, Venice and the Doge’s Palace from view. So get away from places where most tourists mill around, that is, from the part of Riva Degli Schiavoni – somewhere from the Bridge of Sighs, all the way to the main square, at least during the day. The other place which you should avoid during the day is the Rialto bridge, first of all, between 10 in the morning until 7-8 in the evening.

Rule no 2 – Avoid the season

Many people claim that Venice is always crowded. That is not exactly true. The crowds

vary, but they are around mainly during the above mentioned time of the day, but also in certain part of season. In Venice, season is practically the whole summer, Easter, May day and of course February, the carnival time. But if you visit Venice, say, in November, you can enjoy this wonderful city in peace in quiet. If you worry about high tide – Acqua Alta, you should know that it usually lasts just for a couple of hours and does not present a problem. You can read more on Acqua Alta here.

Rule no 3 – Avoid weekends

This rule is similar to the previous one, but if you apply both of them at the same time, you will sure get a chance to enjoy Venice without crowds. The weekends are always more crowded than the rest of the week.

Rule no 4 – Avoid travelling with a group

This is important, above all, because groups mostly travel in season and during holidays. Also, of course, if you come on a packed cruiser you can hardly expect to avoid the crowd. Of course, if you travel with a smaller group, take care to observe the previous rules. Off-season is a must.

Rule no 5 – Find lodgings in Venice

This rule alone is often (except maybe in high season) enough to enable you to enjoy Venice in peace. No, Lido di Jesolo and Mestre don’t count as lodgings in Venice. If you really want to experience Venice you should stay after the tourists from cruisers and daily tourists from Mestre and Punta Sabbioni leave for the night. I know that you probably think that lodgings in Venice are enormously expensive, but that is not always the case. You just need to check the prices regularly and find some good offers. In most cases, off season is really affordable. And anyway, one night in Venice is worth several nights in the vicinity. Check it out yourself!

More about travel on our page Travelholic Tales! Putoholičarske priće / Travelholic Tales