Bajkovito jezero na kraju sveta

Bohinjsko jezero - raj za ljubitelje netaknute prirode 

Sva alpska jezera odišu čudesnom lepotom i svako od njih lepo je na svoj način. Ipak, Bohinjsko jezero izdvaja se ne samo od ostalih jezera, već i od ostatka sveta. Okruženo beskrajnim spokojem i božanstvenim prirodnim lepotama i okupano neverovatnim bojama u svako doba dana i noći, ono zaista predstavlja svet za sebe.

Bohinjsko jezero je najveće jezero u Sloveniji: dugo je preko četiri kilometra i kilometar široko, duboko do četrdeset pet metara, a nalazi se na nadmorskoj visini od četiri stotine sedamdeset pet metara. Kao i većina alpskih jezera, i ono je ledničko-tektonskog porekla i od 1981. godine pripada Triglavskom nacionalnom parku, koji je zaštićeni rezervat prirode. Za razliku od Bledskog jezera na kojem je uvek gužva, na Bohinjskom jezeru vlada mir i spokoj netaknute prirode. Nije čudo što se mnoge legende i bajke vezuju baš za ovo jezero.

Jedna od legendi vezana je za crkvu Svetog Janeza Krstnika – Jovana Krstitelja, koja se nalazi pored samog jezera i mostić koji vodi do nje. Priča se da je taj, Hudičev, ili Đavolji most, izgradio đavo. Ljudi su naime više puta pokušavali da sagrade taj most, ali on bi se svaki put srušio. Davo im je ponudio da ga on sagradi, pod uslovom da prva duša koja preko njega pređe, pripadne njemu. Meštani su prihvatili predlog, a kada je most bio završen preko mosta su poslali psa. Tako je prevareni đavo dobio dušu psa, a most i dalje stoji na istom mestu.

Crkva Svetog Jovana Krstitelja

Crkva Svetog Jovana Krstitelja na Bohinjskom jezeru u neposrednoj blizini Đavoljeg mosta, takođe podstiče mnoge priče i nagađanja. Niko ne zna kako je tačno nastala, sagrađena je pre petnaestog veka, a posebno je zagonetna freska đavola koji sedi na Kainovom ramenu i na kojoj anđeli imaju vampirske kandže. Čini se da je Bohinj mesto koje je oduvek podsticalo maštu. .

Za ovaj kraj vezuje se i mitski Zlatorog, kojeg je po predanju ustrelio jedan pohlepni lovac. Triglavska ruža zacelila je ranu Zlatorogu koji, kažu, i danas živi u planinama i čuva ih.

Sami meštani tvrde da Bohinj par dana zaostaje za svetom, a ne samo da je to važilo u stara vremena, već je gotovo i danas tako. Neverovatni bezvremeni spokoj ovog mesta možda je njegova najveća čar. S tim u vezi, na mene je najveći utisak ostavila priča o tome kako su Turci, stigavši u svom osvajanju Evrope do Bohinjskog jezera, pomislili da su stigli do kraja sveta i vratili se kući. Uostalom, naziv mesta Ukanc na jugozapadnoj obali jezera, najverovatnije potiče od izraza „u konec“, što znači na kraju. Bohinj zaista deluje kao kraj svih krajeva, usamljeno začarano mesto na kraju sveta.

Kad smo već kod naziva, treba reći i to da ne postoji naseljeno mesto s nazivom Bohinj; taj termin uobičajeno označava samo jezero ili čitavu oblast. Što se samih mesta tiče, glavno turističko naselje pored samog jezera je Ribčev Laz, dok se na severoistočnoj strani nalaze živopisna sela: Stara Fužina, Studor i Srednja Vas. Najveći grad u ovom kraju je Bohinjska Bistrica, šest kilometara udaljena od jezera.

Statua Zlatoroga

Iz svega navedenog, verovatno vam je već jasno da na Bohinjskom jezeru ne treba da očekujete lud provod i zabavu već miran ali (ukoliko to želite) vrlo aktivan odmor u kojem ćete uživati u blagodetima prirode. Nedaleko od jezera, u Bohinjskoj Bistrici nalazi se više novih hotela sa modernim spa centrima ali u neposrednoj okolini jezera, u mestu Ribčev Laz, nema supermodernih hotela, a najbliži jezeru je hotel Jezero sa lepim pogledom i bazenom. Nekoliko dobrih restorana omogućiće vam da svoj odmor upotpunite i poznatim slovenačkim specijalitetima. U neposrednoj blizini jezera i hotela Jezero, nalazi se još i pošta, prodavnica suvenira, samousluga i naselje vikendica. U blizini Ukanca nalazi se kamp Zlatorog. 

Čak i ako se ne skijate, i zimi ali i leti, treba se obavezno popeti žičarom na Vogel sa kojeg se pruža spektakularan pogled na jezero. Obavezno treba obići i već pomenutu crkvu Svetog Jovana Krstitelja a nedaleko od nje nalazi se i statua Zlatoroga i mali mol sa kojeg u letnjoj sezoni kreću obilasci jezera brodom. Još neka zanimljiva mesta koja možete obići prilikom boravka u ovom kraju jesu vodopad reke Savice i spomenik četvorici hrabrih ljudi – prvim ljudima koji su se popeli na vrh planine Triglav, i to dvadeset šestog avgusta 1778. godine. Zahvaljujući podsticajima barona Žige Zoisa, važnoj ličnosti slovenačkog prosvetiteljstva, u ovu avanturu krenuli su Lovrenc Willomitzer, lekar iz Stare Fužine, lovac Štefan Rožič, rudar Marija Kos i Luka Korošec iz Koprivnika. Ovaj njihov poduhvat ovekovečen je postavljanjem spomenika autora Stojana Batiča na dvestotu godišnjicu osvajanja Triglava.

Pogled iz hotela Jezero

Iako je u ovom kraju još mnogo znamenitosti koje svakako treba posetiti, glavni sadržaj odmora na Bohinjskom jezeru najčešće su šetnje ili vožnje biciklom oko samog jezera, zatim, skijanje zimi, vožnja kajakom, jahanje, plivanje u jezeru leti, ali pre svega uživanje u lepoti, miru i spokoju. U lepotama Bohinjskog jezera rado su uživali i slavni pisci poput Žan-Pol Sartra i slavne Agate Kristi. Međutim, iako je više puta boravila na Bohinjskom jezeru, Agata Kristi nikada nije smestila radnju nekog od svojih romana na ovo mesto. Kad su je pitali zbog čega je tako, rekla je da je Bohinj jednostavno suviše lep da se na njemu desi ubistvo.

Više odabranih destinacija u Sloveniji potražite ovde i ovde.
Pratite nas na Fejsbuk stranici Putoholičarske priče / Travelholic Tales i na instagram nalogu Aleksandrina stranica.