Upoznajte i prepoznajte emocionalne vampire

Vampiri sebe ne vide u ogledalu, to jest, nisu u stanju da objektivno sagledaju sebe

Kad god vidim ljude kako se čude nečijem licemernom ponašanju, kad god čujem da se beskonačno pitaju kako nekoga nije stid i sramota zbog toga što hladnokrvno laže ili izvrće istinu, ili bez ikakvog osnova postavlja sebe u centar sveta, ili pak postavlja drugima nemoguće zahteve i očekuje da ih svi ostali bespogovorno ispunjavaju, uvek dobijem neodoljivu želju da tim ljudima preporučim da - bar za početak - pročitaju knjigu Emocionalni vampiri, ili Emocionalni vampiri na poslu autora Dr sci. Albert Bernstina, ako ništa drugo, da bi shvatili da su neke osobe jednostavno takve i da im je takvo ponašanje naprosto prirođeno. Pored toga, to su veoma često upravo osobe koje su u javnosti izuzetno ugledne, popularne i omiljene a neretko i veoma moćni ljudi na visokim položajima i funkcijama.

U poslednje vreme mnogi ljudi se sve češće žale kako im je život postao strahovito naporan. Pored svih problema koje gotovo svi imamo sa materijalnim preživljavanjem i situacijom u kojoj se danonoćnim radom jedva podmiruju elementarni životni troškovi i potrebe, dodatni uzrok iscrpljenosti, neraspoloženja i depresivnosti često se krije i u ljudima koji nas okružuju. Naime, svima nam se događalo da nas komunikacija, čak i najobičniji razgovor sa izvesnim osobama, do te mere izmožde i smore da nas ostavljaju bukvalno bez volje za životom. 

Svi smo imali prilike da osetimo kako nas kontakt sa izvesnim ljudima uvek raspoloži, osveži i obodri, dok nas pak neki drugi uvek opterećuju, zamaraju a neretko i iskorištavaju. Upravo te ljude koji nam, kako narodni izraz lepo i slikovito objašnjava, „piju krv na slamčicu“, dr Albert Bernstin naziva emocionalnim vampirima.

Pojam emocionalnih vampira, o kome se u poslednje vreme često govori i koji je svojom knjigom najviše proslavio upravo Albert Bernstin, nastao je iz potrebe da se opišu, identifikuju i prepoznaju ljudi koji ne samo da nemaju zvaničnu dijagnozu neke duševne bolesti već su, bar na prvi pogled, vrlo privlačni i harizmatični, često i veoma popularni ali zapravo izuzetno naporni a na duži rok čak pogubni po naše emocionalno, mentalno, pa i fizičko zdravlje, bezmalo i po sam naš opstanak.

Prvi problem u borbi sa emocionalnim vampirima krije se u tome što je njihova priroda i šteta koju oni nanose često neodređena, nedovoljno uočljiva, sve dok ne postane tako ozbiljna da se njene posledice teško mogu popraviti i nadoknaditi. Ono što nas upozorava da je neko emocionalni vampir ponekad su tek jedva uhvatljiv subjektivni osećaj i intuicija o koje se svi često oglušujemo, racionalizujući svoja osećanja i ubeđujući sebe da ne treba da izbegavamo nekoga samo zato što nam neko nepouzdano „šesto čulo“ nagoveštava da s tom osobom nešto nije u redu, pogotovo kad su on ili ona popularni, zabavni, moćni i privlačni, što emocionalni vampiri često i jesu.

Naime, suštinska odrednica emocionalnih vampira zbog koje ih je teško prepoznavati i identifikovati a koju je Albert Bernstin izvanredno dobro uočio i

istakao, jeste upravo njihova privlačnost. Zbog čega je tako? Vrlo prosto: kad bi se vampiri odmah predstavljali kao krvopije, ljudi bi ih od početka izbegavali i oni ne bi mogli da dođu do žrtava. Baš kao i legendarni grof Drakula iz istoimenog klasičnog romana Brama Stokera a i neki noviji vampirski likovi iz književnosti, vampiri su, zapravo, veoma šarmantni, gotovo neodoljivi. Zbog toga su često (posebno među ljudima koji ih samo površno poznaju) veoma ugledni i omiljeni, a mnogo ih ima među javnim i estradnim ličnostima, a naravno i među političarima. Upravo zbog svoje gladi za što većim brojem žrtava koje su im neophodne za preživljavanje baš kao i mitskim vampirima, emocionalni vampiri su, u stvarnom životu, veoma često na istaknutim i rukovodećim položajima i na pozicijama moći.

Druga osobina zbog kojih ih je dr Bernstin uporedio baš sa vampirima takođe je veoma slikovita - vampiri jednostavno ne vide sebe onakve kakvi jesu, to jest - vampiri ne vide sebe u ogledalu. Zbog toga im je najčešće nemoguće da se promene, jer nikada i ne shvataju da s njima nešto nije u redu.

Emocionalni vampiri, koje radi lakšeg i preciznijeg objašnjavanja dr Bernstin deli u nekoliko kategorija, obično funkcionišu tako što vas najpre zadive, privuku i osvoje, ali ubrzo zatim počinju da vam „piju krv“. Zvuči poznato? Svima nam se to dešavalo. Kada osetite da vas neka osoba dugoročno iscrpljuje, psihički, fizički ili materijalno, razmislite da li ste se možda našli u kandžama emocionalnog vampira.
Da bi ostvarili svoje ciljeve, vampiri se često služe nečasnim načinima, pa tako često i lažu. Dr Bernstin kaže: "Čestite ljude laži povređuju više nego što bi trebalo, jer sami imaju malo iskustva s laganjem, ili ga nemaju uopšte. Oni prave ogromnu grešku, koja im zamagljuje rasuđivanje i često slama srce: veruju da nečasno ponašanje za vampira znači isto što i za njih.
Za čestite ljude, pošteno i nepošteno ponašanje je povezano sa snažnim unutrašnjim uslovnim okolnostima Kada uradite nešto što smatrate nečasnim, osećate se loše. Za vampira je nečasno ponašanje povezano sa spoljašnjim okolnostima; jedino što je loše u nečasnom ponašanju jeste to što vas mogu uhvatiti."

Naravno, kada shvatite da se neko nečasno ponaša prema vama, najlakše je i najbolje prekinuti svaki kontakt sa vampirom. Međutim, to nije nimalo lako a nije uvek ni moguće. Ako je emocionalni vampir neki poznanik koji pokušava da vas iskoristi, relativno je lako otarasiti ga se. Ali šta da radimo ako nam je emocionalni vampir ljubavni ili bračni partner, roditelj, dete, kolega ili koleginica, direktor ili šef?

Upravo je tome namenjena knjiga dr Alberta Bernstina. Emocionalne vampire u životu nije lako izbeći, a veoma ih je teško i gotovo nemoguće promeniti. Zbog toga je važno da umemo da ih prepoznamo i da izađemo na kraj s njima. Emocionalni vampiri uvek pokušavaju – i najčešće uspevaju – da nametnu svoja pravila i da vas pretvore u svoj plen. Tada se često osećamo bespomoćno ali, kako kaže dr Bernstin, rešenje uvek postoji. Naravno, da bismo se upešno izborili sa ovim štetočinama, važno je da ih što bolje upoznamo i da budemo unapred pripremljeni za zamke koje nam oni postavljaju. Zbog toga sam se iskreno oduševila kada sam, još pre nekoliko godina, pronašla ovu knjigu i odmah je preporučila za objavljivanje i naravno, prevela. Od tada je prošlo već nekoliko godina i, na moje veliko zadovoljstvo, obe knjige doživele su i kod nas, kao i u svetu, veliki uspeh. Ukoliko ih još niste pročitali, toplo vam preporučujem da to obavezno učinite. Emocionalni vampiri i Emocinalni vampiri na poslu verovatno su neke od najzanimljivijih i najkorisnijih knjiga koje ćete ikada pročitati.
Promociju knjige Emocionalni vampiri i razgovor na tu temu možete pogledati ovde, opširniju priču o emocionalnim vampirima u emisiji Ni crno ni belo ovde, a na RTS ovde. 

Komo – glamurozno utočište slavnih

 Kluni, Madona, Brandelina, Stalone, samo su neke od zvezda koje obožavaju Komo

Belađo, "biser jezera Komo"

Znate li gde rado borave Džordž Kluni, Madona, Džon Keri, Đani Versaće, Metju Belami, Ronaldinjo, Silvester Stalone, Džulijen Lenon i mnoge druge slavne ličnosti? Ne, ne mislim na Holivud, već na jezero Komo. Zašto baš tamo?

Komo je jedno od najpoznatijih alpskih jezera. Nalazi se u severnoj Italiji, u pokrajini Lombardiji a sa svojim neobičnim oblikom sličnim izvrnutom slovu Y – ipsilon, smešteno je u blizini granice Italije i Švajcarske. Severni – gornji krak jezera nalazi se kod grada Koliko, dok su na donjem levom odnosno desnom kraku gradovi Komo i Leko. Kao jedno od najdubljih u Evropi, jezero Komo duboko je 410 m, a dno jezera nalazi se na 200 m ispod nivoa mora. Kao i većina alpskih jezera, i ono je glečerskog tj. ledničkog porekla. Sa površinom od 146 km2, treće je po veličini u Italiji, posle jezera Garda i Mađore.

Villa Balbianello

Predeo između dva južna kraka jezera naziva se Larijski trougao, a u njegovom središtu je grad Kanco, prema nazivu jezera koje na latinskom glasi Larius, odnosno italijanski Lario.

Jezero Komo sa svojim neobičnim oblikom i neverovatno razuđenim obalama koje se strmo spuštaju pravo u njegove podzemne dubine, od davnina je

Grand Hotel Tremezzo, jedan od najpoznatijih hotela na Komu

privlačilo svojom čudesnom lepotom i izvanredno prijatnom klimom. Poznato je odmaralište još od vremena Rimskog carstva, pa se tako u ovom kraju nekada odmarao Julije Cezar, kasnije tokom istorije ovde su dolazili poznati kompozitori, pisci i slikari, a danas holivudske zvezde, modni kreatori, političari i biznismeni.    

Na obali ovog jezera nalaze se brojni gradovi koji plene čarobnom lepotom, a u skrovitim uvalama obale Koma kriju se otmene i raskošne vile koje predstavljaju skrovišta mnogih slavnih ličnosti.

Najveći grad na jezeru je istoimeni Komo, najveće, najživlje i najmodernije mesto na jezeru. Kao veći grad sa prometnom železničkom i autobuskom stanicom i velikom jezerskom lukom, kao i brojnim hotelima, predstavlja dobru polaznu tačku za obilazak i istraživanje jezera. Sa svojim 80.000 stanovnika, ovaj grad je urbaniji od manjih mesta načičkanih po obali i na prvi pogled ne toliko čaroban kao Belađo ili Varena, ali sa svojim očuvanim istorijskim jezgrom sa prelepom katedralom, lepo uređenim šetalištem i zelenim brdima koja ga okružuju ipak predstavlja odličan uvod u lepote istoimenog jezera, dok ga raznovrsnost izbora smeštaja i odlična povezanost sa ostalim mestima na jezeru kao i ostatkom Italije čine idealnom bazom na jezeru.

Varena, jezero Komo

Jedan od najlepših gradova na Komu smešten je na rtu na samom vrhu kopnenog trougla koji zalazi duboko u unutrašnjost jezera, i na mestu gde se praktično spajaju sva tri njegova kraka. Mondenski Belađo naziva se biserom jezera Komo, a svoje ime „pozajmio“ je i jednom od najpoznatijih hotela u Las Vegasu. Sa svojim otmenim šetalištem i skrovitim strmim uličicama idealno je mesto za šetnju i uživanje, ali u samom gradu ima daleko manje hotela nego u Komu a ako vam džepovi nisu previše duboki, treba da budete veoma pažljivi pri izboru smeštaja. Najpoznatije vile u Belađu su Vila Serbeloni i Vila Melci. Vila Serbeloni, sagrađena u XV veku, danas je u vlasništvu Rokfeler fondacije.  

 Još jedan ozbiljan kandidat za titulu najlepšeg grada u velikoj konkurenciji među prelepim mestima na obalama Koma svakako je Varena, koja se nalazi približno naspram Belađa, na desnoj obali. Ovaj ribarski gradić, zapravo seoce, sa svega 800 stanovnika, odiše lepotom, ali i spokojem. U njemu je daleko manje turista nego u Komu ili pomodnom Belađu, atmosfera je mirna i autentična, pa tu možete u miru uživati u romantičnim šetnjama, posebno na čarobnoj promenadi duž jezera, zvanoj Staza ljubavnika. U blizini Varene nalazi se i jedna od najlepših vila na jezeru, Monastero.  

Pored opisanih, svakako treba spomenuti i gradove Menađo, Leno, Černobio, kao i mnoga druga mesta i brojne vile koje se u njihovoj blizini nalaze, poput poznate vile Balbianelo, gde je snimano više filmova, između ostalih, Kazino rojal iz serije filmova o Džemsu Bondu i Ratovi zvezda – napad klonova. Mnoge od vila na jezeru Komo danas su u privatnom vlasništvu, pa je tako Džordž Kluni pre nekoliko godina postao vlasnik vile Oliva, a mnoge su pak pretvorene u luksuzne hotele, poput poznate vile D’Este, u kojoj su boravili Bred Pit, Anđelina Džoli, Pol Makartni, Šeron Stoun, Arnold Švarceneger, Iv Sen Loran, Alfred Hičkok, Mihail Gorbačov i mnogi, mnogi drugi.

Belađo

Teško bi bilo ukratko čak i nabrojati šta sve treba videti na jezeru Komo, a najbolji način da ga obiđete verovatno je plovidba po jezeru. Brodovi i trajekti, koji služe za prevoz turista ali pre svega kao redovan saobraćaj koji koriste meštani, svakodnevno saobraćaju povezujući sva mesta na jezeru. Neki brodovi voze sporije, sa više stanica, dok su neke linije brže i staju samo u određenim mestima. Najbolje je da brže linije koristite onda kada imate određeni cilj i želite za kraće vreme da stignete do odabrane destinacije, dok je spora linija sa više stanica dobra za uživanje u vožnji i posmatranje panorame sa jezera. Da biste se lakše snašli u ovom prevozu, svakako je preporučljivo da unapred proučite red vožnje, koji se sezonski menja, a ukoliko je vaš boravak na jezeru kraći, najbolje je da unapred odlučite koje bi vam linije mogle biti

najkorisnije i da unapred isplanirate odlazak, ali naravno i povratak, jer bi vas npr. vožnja taksijem duž obala mogla skupo koštati. Glavna stanica svih linija nalazi se u centru grada Komo a red vožnje, koji se sezonski menja, ne samo za Komo već i za jezera Garda i Mađore, možete pronaći na stranici http://www.navigazionelaghi.it/ Koliko god da dugo ili kratko boravite na jezeru, pokušajte da odvojite vreme za jednu takvu plovidbu, u kojoj ćete sigurno uživati.

Komo je jedno od onih mesta na kojima možete boraviti bezbroj puta i uvek pronaći nešto novo što će vas oduševiti. Ali ono nipošto nije rezervisano samo za bogate i slavne. Mnoga pristupačna turistička putovanja uključuju i obilazak ovog prelepog jezera, makar u formi jednodnevnog izleta. Zato nemojte propustiti priliku da ga vidite i upoznate bar deo njegove lepote.

Pratite nas na Fejsbuk stranici Putoholičarske priče / Travelholic Tales i na instagram nalogu Aleksandrina stranica.

Bajkovito jezero na kraju sveta

Bohinjsko jezero - raj za ljubitelje netaknute prirode 

Sva alpska jezera odišu čudesnom lepotom i svako od njih lepo je na svoj način. Ipak, Bohinjsko jezero izdvaja se ne samo od ostalih jezera, već i od ostatka sveta. Okruženo beskrajnim spokojem i božanstvenim prirodnim lepotama i okupano neverovatnim bojama u svako doba dana i noći, ono zaista predstavlja svet za sebe.

Bohinjsko jezero je najveće jezero u Sloveniji: dugo je preko četiri kilometra i kilometar široko, duboko do četrdeset pet metara, a nalazi se na nadmorskoj visini od četiri stotine sedamdeset pet metara. Kao i većina alpskih jezera, i ono je ledničko-tektonskog porekla i od 1981. godine pripada Triglavskom nacionalnom parku, koji je zaštićeni rezervat prirode. Za razliku od Bledskog jezera na kojem je uvek gužva, na Bohinjskom jezeru vlada mir i spokoj netaknute prirode. Nije čudo što se mnoge legende i bajke vezuju baš za ovo jezero.

Jedna od legendi vezana je za crkvu Svetog Janeza Krstnika – Jovana Krstitelja, koja se nalazi pored samog jezera i mostić koji vodi do nje. Priča se da je taj, Hudičev, ili Đavolji most, izgradio đavo. Ljudi su naime više puta pokušavali da sagrade taj most, ali on bi se svaki put srušio. Davo im je ponudio da ga on sagradi, pod uslovom da prva duša koja preko njega pređe, pripadne njemu. Meštani su prihvatili predlog, a kada je most bio završen preko mosta su poslali psa. Tako je prevareni đavo dobio dušu psa, a most i dalje stoji na istom mestu.

Crkva Svetog Jovana Krstitelja

Crkva Svetog Jovana Krstitelja na Bohinjskom jezeru u neposrednoj blizini Đavoljeg mosta, takođe podstiče mnoge priče i nagađanja. Niko ne zna kako je tačno nastala, sagrađena je pre petnaestog veka, a posebno je zagonetna freska đavola koji sedi na Kainovom ramenu i na kojoj anđeli imaju vampirske kandže. Čini se da je Bohinj mesto koje je oduvek podsticalo maštu. .

Za ovaj kraj vezuje se i mitski Zlatorog, kojeg je po predanju ustrelio jedan pohlepni lovac. Triglavska ruža zacelila je ranu Zlatorogu koji, kažu, i danas živi u planinama i čuva ih.

Sami meštani tvrde da Bohinj par dana zaostaje za svetom, a ne samo da je to važilo u stara vremena, već je gotovo i danas tako. Neverovatni bezvremeni spokoj ovog mesta možda je njegova najveća čar. S tim u vezi, na mene je najveći utisak ostavila priča o tome kako su Turci, stigavši u svom osvajanju Evrope do Bohinjskog jezera, pomislili da su stigli do kraja sveta i vratili se kući. Uostalom, naziv mesta Ukanc na jugozapadnoj obali jezera, najverovatnije potiče od izraza „u konec“, što znači na kraju. Bohinj zaista deluje kao kraj svih krajeva, usamljeno začarano mesto na kraju sveta.

Kad smo već kod naziva, treba reći i to da ne postoji naseljeno mesto s nazivom Bohinj; taj termin uobičajeno označava samo jezero ili čitavu oblast. Što se samih mesta tiče, glavno turističko naselje pored samog jezera je Ribčev Laz, dok se na severoistočnoj strani nalaze živopisna sela: Stara Fužina, Studor i Srednja Vas. Najveći grad u ovom kraju je Bohinjska Bistrica, šest kilometara udaljena od jezera.

Statua Zlatoroga

Iz svega navedenog, verovatno vam je već jasno da na Bohinjskom jezeru ne treba da očekujete lud provod i zabavu već miran ali (ukoliko to želite) vrlo aktivan odmor u kojem ćete uživati u blagodetima prirode. Nedaleko od jezera, u Bohinjskoj Bistrici nalazi se više novih hotela sa modernim spa centrima ali u neposrednoj okolini jezera, u mestu Ribčev Laz, nema supermodernih hotela, a najbliži jezeru je hotel Jezero sa lepim pogledom i bazenom. Nekoliko dobrih restorana omogućiće vam da svoj odmor upotpunite i poznatim slovenačkim specijalitetima. U neposrednoj blizini jezera i hotela Jezero, nalazi se još i pošta, prodavnica suvenira, samousluga i naselje vikendica. U blizini Ukanca nalazi se kamp Zlatorog. 

Čak i ako se ne skijate, i zimi ali i leti, treba se obavezno popeti žičarom na Vogel sa kojeg se pruža spektakularan pogled na jezero. Obavezno treba obići i već pomenutu crkvu Svetog Jovana Krstitelja a nedaleko od nje nalazi se i statua Zlatoroga i mali mol sa kojeg u letnjoj sezoni kreću obilasci jezera brodom. Još neka zanimljiva mesta koja možete obići prilikom boravka u ovom kraju jesu vodopad reke Savice i spomenik četvorici hrabrih ljudi – prvim ljudima koji su se popeli na vrh planine Triglav, i to dvadeset šestog avgusta 1778. godine. Zahvaljujući podsticajima barona Žige Zoisa, važnoj ličnosti slovenačkog prosvetiteljstva, u ovu avanturu krenuli su Lovrenc Willomitzer, lekar iz Stare Fužine, lovac Štefan Rožič, rudar Marija Kos i Luka Korošec iz Koprivnika. Ovaj njihov poduhvat ovekovečen je postavljanjem spomenika autora Stojana Batiča na dvestotu godišnjicu osvajanja Triglava.

Pogled iz hotela Jezero

Iako je u ovom kraju još mnogo znamenitosti koje svakako treba posetiti, glavni sadržaj odmora na Bohinjskom jezeru najčešće su šetnje ili vožnje biciklom oko samog jezera, zatim, skijanje zimi, vožnja kajakom, jahanje, plivanje u jezeru leti, ali pre svega uživanje u lepoti, miru i spokoju. U lepotama Bohinjskog jezera rado su uživali i slavni pisci poput Žan-Pol Sartra i slavne Agate Kristi. Međutim, iako je više puta boravila na Bohinjskom jezeru, Agata Kristi nikada nije smestila radnju nekog od svojih romana na ovo mesto. Kad su je pitali zbog čega je tako, rekla je da je Bohinj jednostavno suviše lep da se na njemu desi ubistvo.

Više odabranih destinacija u Sloveniji potražite ovde i ovde.
Pratite nas na Fejsbuk stranici Putoholičarske priče / Travelholic Tales i na instagram nalogu Aleksandrina stranica.

5 must see places in Slovenia

Five great destinations for a break 

Saint John the Baptist church on Bohinj lake

Otočec

Otočec is a place on the left bank of the river Krka, near the Slovenian-Croatian border. It bears this name from the 1952. Until then, it was called Šent Peter – Saint Peter. The parish church is also dedicated to Saint Peter. The greatest attraction of the place is the castle Grad Otočec from XIII century, built on a small island in the middle of the river, the biggest of approximately thirty islets in this part of the Krka river. The central part of this castle is now turned into a modern Relais and Chateaux hotel. The river used to be a natural moat around the castle. Today it can be crossed over two wooden bridges, so that the island is accessible by car, although there is also a big parking on the river bank.  

 

Otočec Castle

Bled

Bled is probably the most famous destination in Slovenia. It is a small picturesque

Bled

town on a beautiful Alpine lake. In the middle of the lake there is a small island which can be reached by boats running from the shore. On the island there is a lovely church in which you can pull a rope, ring a bell and make a wish which will, so they say, come true. On the cliff above the lake there is a castle Blejski grad. Around the lake there is a pleasant path for walking or cycling. In Bled there are several very good hotels and restaurants, with pools, modern spa centres and great views. Do not miss the famous cake called „Blejska kremšnita“.

Bohinj

Bohinj is also a lake, but very different from Bled. It is much bigger – the biggest lake in Slovenia – but also much less touristy and crowded than Bled. There you can enjoy quiet walks and untouched nature all year round. There are some modern and luxurious hotels in the vicinity, but most of them are several kilometres away from the lake. On the shores of the lake there are just a couple of hotels and restaurants. They say that the Turks, conquering Europe, came to the shores of Bohinj lake and thought that was the end of the world, so they decided to return home.

 

Terme Olimia

Terme Olimia

Terme Olimia are the most famous wellness in Slovenia. Nestled in pretty greenery on Slovenian-Croatian border, they offer a wide variety of accommodation, activities, treatments, pools, and spa facilities. This is an ultimate spa destination in Slovenia and a must-see for all spa lovers. In the vicinity there are lots of interesting places to see, such as village and monastery Olimje, Jelenov Greben – a charming deer park, an old castle on the hill above the little town Podčetrtek, and many others.

Dolenjske Toplice

Terme Dolenjske Toplice

Terme Dolenjske Toplice are also a spa resort, but quite the opposite of Terme Olimia. Situated in the centre a lovely and very quaint small town, they are quiet and simple, but offer a couple of very decent hotels and a good range of spa facilities. The main wellness centre Balnea is not as modern as Orhidelia, but it is also quite good and much quiter. Hotels are mostly dated but renovated, with specific antique charm of an old spa town. The vicinity is amazing and offers a lot of possibilities for walks, hiking, cycling and enjoying pure nature.